Bojim se doći će u zao čas
Po mene tvog vapaja glas.
A ja ću, iz srca, svoga rova,
Živeti samo od svojih snova.
Na crnom oblaku, tugu ću plesti,
Sanjaću tvoje usne neme.
Neću te više nikada sresti,
I boleće me. Boleće me.
Bojim se, bićeš jednako lepa
Za moja dva oka slepa.
Ni suza više neće poteći
Da može moju nemoć izreći.
Umreće u meni dečak što je
Drhtao nekad od lude treme,
Čekajući na usne tvoje.
I boleće me. Boleće me.
Bojim se, nestaće kao dim
Ceo svet što te ne vidim.
A ja ću tražiti tvog srca vrata
Na putu svoga nepovrata.
Večiti putnik s koferom očaja,
Planeta od leda i bez sjaja,
Koju ćeš tražiti u moru mraka
Kad se uželiš svoga ludaka.
To će me još više zaboleti,
Tamo gde se ne meri vreme.
A znam da ću te i mrtav voleti.
I boleće me. Boleće me.
