Ljudi kod mene dolaze iz čiste radoznalosti, a onda postepeno to prerasta u traganje koje u njihovim životima dobija važno mesto. Na taj put idemo zajedno kao ravnopravni putnici.
Znači im što sam doktor medicinskih nauka, ali nije presudno, jer ono zbog čega dolaze kod mene duhovne je prirode, ali one zdravorazumske.
Šta je zapravo rad na sebi? – započela je razgovor jedna od meni veoma dragih osoba. Došla je kod mene kao klijent, a sada je mogu slobodno nazvati svojim prijateljem, jer samo prijatelj može tako da nas pokrene na rast. Njeno akademsko obrazovanje je na najvišem nivou, a duhovna glad i jasnoća te želje izuzetna, što obično nije proporcionalno jedno sa drugim.
Proces u kome postajemo bolji i u kome omogućavamo sebi da ispoljimo sve svoje potencijale u skladu za zakonima univerzuma – samo sam je podsetio na ono što sam znao da zna.
Ima li to neke veze sa duhovnim razvojem? – pitala je setivši se uljudne uzdržanosti kojom obično ateisti reaguju na njene priče o Reikiju o kome im je pričala.
To jeste duhovni razvoj.
To mi zvuči prilično pojednostavljeno za tako kompleksnu stvar kao što je duhovni razvoj, kao da je sveden na neku self helpdefiniciju.
Cilj duhovnog razvoja, ili rada na sebi, je vrlo praktičan. Ne radi se, kako većina misli, o cilju da se dođe do neke velike spoznaje. Te dublje spoznaje i duhovni uvidi se dešavaju paralelno i spontano sa procesom u kome se mi, radeći na sebi, trudimo da postanemo bolji.
Znači, ta okrenutost praktičnom je bitan elemenat duhovnog puta – gađala je pravo u metu svojim britkim umom.
Ja lično ne bih verovao učitelju koji živi bez dinara, bolestan i usamljen, na potpunoj društvenoj margini i priča o duhovnom putu. Materijalno je temelj duhovnosti, hteli mi to da priznamo ili ne. Kada kažem materijalno, mislim na ostvarenost na poljima sopstvenog života.
Ako je cilj praktičan, pretpostavljam da rad na sebi treba da mi učini život lakšim. Ja, međutim, nemam utisak da mi je lakše. Manje me zanimaju neke „korisne“ stvari, udaljavam se od nekih bliskih ljudi okupiranih najnižim materijalnim aspektima života, nepravda me više pogađa. To me brine. Zar ne bi trebala upravo povećana lakoća postojanja biti „dokaz“ da sam napredovala na duhovnom putu? – pitala je.
Taj put nije linearan. Nije tačno da ćemo, ako postanemo duhovno napredniji, biti oslobođeni ovozemaljskih iskušenja i problema. U početku, normalno je da probuđeniopažaju više i bolje, pa tako i da jasnije vide – i nepravdu i neke druge stvari koje u njihovoj neposrednoj blizini nisu onakve kakve bi oni želeli da budu. Naravno da se tada rađa određena doza frustracije kad se naš sistem vrednosti sukobljava sa realnošću. Ali to je upravo iskušenje koje je izazov da nastavimo dalje. Čoveku najviše smeta nešto što ne funkcioniše u sredini koju smatra svojom. Ali upravo je to ona najveća slabost čovečanstva – izlazak iz zagušljive i neprosperitetne zone konfora.
Mi možemo menjati sebe, ali ne i druge!
Zar u tom slučaju nisam neko ko postaje žrtva koja u nepravednom i nemoralnom svetu, među pojedincima koji gledaju svoj interes, pokušava da „uradi pravu stvar“? Tako će me uvek zloupotrebiti – izrazila je svoju strepnju.
Duhovni put je povratak u nevinost, a ne u naivnost!
Onaj koji stvarno pronađe duhovni put osećaće se isto kao kad je bio dete – rekao sam joj.
Misliš li onda da ću ako radim na sebi i tražim tu duhovnu vertikalu više voleti život i bolje uživati u njemu?
Apsolutno. Život će ti postati puniji. Razmisli, kuću drže temelji i stubovi. Ne zidovi. Zidove možeš da rušiš, ali noseći stubovi i temelj moraju ostati netaknuti. Sada, kad radiš na sebi, ti zapravo rekonstruišeš temelj i noseće stubove svoje kuće. Skinula si ih do armature i sada ih oblepljuješ kvalitativno drugačijim materijalom. Kada završiš, dobićeš temelj i stubove koji su mnogo jači i stabilniji i koji mogu da nose ne samo dvospratnicu koju si do sad podigla, već i neboder.
Znači li to da će moje ranije strasti izbledeti? Složićeš se da sve izgleda manje važno, da ne kažem banalno, u odnosu na duhovno traganje.
Duhovno putovanje će ti dati mogućnost ne da srušiš postojeće spratove, već da dižeš nove koji streme u daleko veće visine. Tada će i stari zidovi i sobe ponovo biti vidljivi tu, ali na mnogo stabilnijim temeljima. Drugim rečima, duhovni razvoj možda neće postati tvoja nova „karijera“. Dakle, možda nećeš postati jogi, Reiki učitelj ili nešto slično, ali on će dati potpuno nov osnov tvom životu. Konkretno, do sad si davala sve od sebe, ali si igrala u nekoj nacionalnoj ligi. Bila si uspešna, ali su plodovi uspeha bili definisani i ograničeni vrstom i klasom lige u kojoj si se takmičila bez obzira što si možda bila najbolja u ligi. E sad, kad duh postane jak, moraćeš i dalje u karijeri da daješ sve od sebe. Međutim, bićeš u ligi šampiona u koju će te duh lansirati. Plodovi uspeha tvog rada će sad biti drugačiji, jer će odgovarati novoj ligi.
