Čekaću te na posivelom trotoaru
gde kiše spiraju
prozore,
a vetar grize mahovinu sa krovova.
Pored drvoreda veče kad se spusti,
pod kišobranom
stajaću skrivena.
Da li ćeš opet ruže doneti,
one najlepše, crvene.
Ili ceš sa verande u prazno gledati.
Mesec je nad lipom uvek budan…
Tu su se prsti,
prvi put dodirnuli…
I dve suze potekle.
Pri susretu usana,
oblak je nemu pesmu zapevao.
U nedrima noći,
čekaću te…
Tu…
Gde poljupci
na čežnju mirišu.
Ako dođeš…
Držaću širom otvorene oči,
bar da te vidim.
Ne trazim ljubav,
nije mi do nje stalo…
Otmena se srca opraštaju.
Ljiljana Skelić Vemić: Čekaću te
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
