Pred vama su četiri liste sa dvadeset i pet knjiga koje su prema mišljenju bloga Belgrade Edt Culture obeležile 2018. godinu. U pitanju su izdanja objavljena krajem 2017. godine i tokom 2018. godine kod nas. U vremenu kada većina izdavačkih kuća potencira komercijalno populistička izdanja i kada je prava književnost poprilično medijski marginalizovana, izdvojena su najznačajnija dela sa umetničko – književnom vrednošću. U pitanju su liste najboljih izdanja na osnovu subjektivne ocene autora, savremenosti i tematici i svakako lepoti jezika kojim su pisana. Sastavljene su liste TOP 10 književnih dela domaćih autora i TOP 5 knjiga domaćih autora književno-naučne proze; po dve TOP 5 stranih književnih izdanja. Takođe, proglašen je i izdavač godine u zavisnosti od zastupljenosti izdanja koja su se našla na listima.
Na drugom, trećem i četvrtom mestu liste se nalaze tri romana koji su ove godine u najužem krugu za Ninovu nagradu. U pitanju su dela Jelene Lengold, Gorana Markoviča i Vladimira Tabaševića. Značajna dela su imali i (poznati) pisci: Vule Žurić, Gojko Božović, Vladimir Kecmanović, Filip Grbić i Aleksandar Gatalica. Ove godine nisam imao priliku da pročitam nijeno delo – prvenac nekog (mlađeg) autora. Na domaćoj listi su zastupljeni većinom romani – sedam, kao i dve knjige priča i jedma knjiga poezije; ukupno devet pisaca i (samo) jedna spisateljica. Od izdavača se izdvajaju Laguna, sa četiri izdanja, Besna kobila sa dva izdanja i Arhipelag, Povelja, Vulkan i Službeni glasnik sa po jednim izdanjem. Na listi su se našla i dva dela koja su objavljena u 2017. godini, ali su put do čitalaca najviše ostvarili ove godine.
01. Luzitanija, Dejan Atanacković (roman, BESNA KOBILA, 2017)
02. Odustajanje, Jelena Lengold (roman, ARHIPELAG, 2018)
03. Beogradski trio, Goran Marković (roman, LAGUNA, 2018)
04. Zabluda svetog Sebastijana, Vladimir Tabašević (roman, LAGUNA, 2018)
05. Čovek bez jezika, Dejan Atanacković (priče, BESNA KOBILA, 2018)
07. Mapa, Gojko Božović (poezija, POVELJA, 2018)
08. Prelest, Filip Grbić (roman, VULKAN, 2018)
09. Kao u sobi sa ogledalima, Vladimir Kecmanović, (priče, LAGUNA, 2017)
10. Poslednji argonaut, Aleksandar Gatalica (roman, SLUŽBENI GLASNIK, 2018)
Ser Tomas Lipton, putujući kroz okupiranu Srbiju u pratnji Crvenog krsta, upoznaje stanovnike i principe utopijske države nastale na tlu beogradske psihijatrijske bolnice. Gospodin Teofilović, srpski iseljenik u Njujorku, preživljava potapanje prekookeanskog broda, i na svom putu ka Beogradu luta rovovima Zapadnog fronta i podzemnim tunelima u koje ga upućuju neobični vodiči. Taksidermist u službi Kraljevine Srbije, Vasilije Arnot, pada u nemilost i bežeći iz Beograda pred nerazumljivom pretnjom upoznaje se s tajanstvenim sadržajima firentinskog Muzeja prirodnih nauka. Sred Balkanskog rata, Nestor, mobilisani umetnik, u potrazi za izgubljenom četom, tumara šumama Srbije i zakopava deo po deo kostura nepoznate žrtve. Tragajući za nestalim ocem, mlada Amerikanka srpskog porekla suočava se sa skrivenom istorijom svoje porodice. Isprepletane priče koje čine tkivo romana, priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima, stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu – sukobu progresa i ludila.
Ninova nagrada za roman godine iz 2017.
03. Beogradski trio, Goran Marković (roman, LAGUNA, 200 str, 2018)
U vreme prelomnih događaja koje je obeležila rezolucija Informbiroa s kraja četrdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji, jedan od službenika Britanske ambasade u Beogradu i glavni junak ove knjige bio je i proslavljeni pisac Lorens Darel. Neformalan kao ličnost i nepredvidljiv kao diplomata, Darel se upušta u ljubavnu avanturu sa ženom jednog visokog rukovodioca, koji će ubrzo završiti na Golom otoku. Kad uskoro i njegova žena doživi istu sudbinu, britanski pisac i diplomata učiniće sve da je spase i da se pomogne njenoj kćeri, devojčici koja je silom istorijskih neprilika ostala bez oba roditelja.
Sa neskrivenim referencama na Darelov roman Aleksandrijski kvartet, Goran Marković ispisuje dramatičnu povest o ljubavnom trouglu koja se odvija u posleratnom Beogradu. On pritom uspeva da nam sivilo jugoslovenske svakodnevnice u epohi hladnog rata prikaže očima jednog stranca, isplete uverljivu priču sa poznatim istorijskim ličnostima i tako na originalan način osvetli nemile događaje i pojedinosti iz oskudnih vremena Informbiroa.
Potresan i zabavan istovremeno, duhovit, inventivno komponovan kao kolaž dokumenata, pisama, dnevnika, Darelovih izveštaja Forin ofisu, referata logorskih rukovodilaca centrali Udbe, prepiske britanskih diplomata, dešiforvanih depeša, službenih zapisnika i svedočanstava, Beogradski trio ne ispušta se iz ruke do poslednje stranice.
04. Zabluda svetog Sebastijana, Vladimir Tabašević (roman, LAGUNA, 200 str, 2018)
Pre nego što je postao svetac, Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Kao vojnik, kad je mogao, on ih je spasavao od sigurne smrti. Ali kad to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.
Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji „činimo dobro“, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše „spasiteljske misije“ imale „publiku“. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.
05. Čovek bez jezika, Dejan Atanacković (priče, BESNA KOBILA, 129 str, 2018)
Priče iz zbirke Čovek bez jezika svojevrsne su hronike nestajanja. Zaboravljeni umetnici, naučnici na pragu neobičnih saznanja, dobri susedi, putnici, ljudožderi, dvojnici, pa i poneki piščev alter-ego lutaju kroz svet koji bledi, rasparčava se, umnožava, ili iščezava u sopstvenom odrazu. Pričama dominira osećanje odsustva, neprilagođenosti i nepripadanja, ali i želja za ponovnim nalaženjem onoga što je, u uzaludnom pokušaju razumevanja velikog sveta, izgubljeno i zaboravljeno.
06. Pomor i strah, Vule Žurić (roman, LAGUNA, 244 str, 2018)
Godina strašnog pomora od kuge u Sremu, koja je odnela samo u toj varoši preko 2500 života za manje od godinu dana. Svešteniku Stevanu Veziliću i lekaru Andriji Budaiju, skrbnicima duše i tela svojih sugrađana, palo je u deo da žiteljima pruže svaku vrstu pomoći, da uteše bolesne i bližnje, da ublaže strah i bolove, i da uz pomoć austrijskih vlasti otvore karantin i zaustave epidemiju. U narodu se šire glasine da kugu širi prelepa devojka pepeljastih očiju sa belim plaštom, koja se povremeno pojavljuje po sremskim selima. A samo Vezilić i Budai znaju pravu istinu…
U svom novom romanu Žurić pripoveda o mukama Irižana i naporima da savladaju strašnu moriju koja ih je zadesila krajem XVIII veka. Vešto uplićući istorijske događaje i likove u radnju i služeći se autentičnom leksikom i govorom ondašnjeg srpskog življa na granici Austrije i Turske, pisac uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji.
07. Mapa, Gojko Božović (poezija, POVELJA, 85 str, 2018)
Ova knjiga pesama predstavlja zaokruženu celinu u kojoj pojedinačni ciklusi knjige deluju kao poglavlja jedne zajedničke priče u kojoj je izrazito prisutno nekoliko važnih pesničkih figura. To je najpre figura putovanja koja od početne do završne pesme govori o izmeštenom subjektu modernih vremena koji je uvek u pokretu i u neizvesnoj promeni, ali gotovo nikada u svom prirodnom ležištu. Odmah potom su to figure sećanja i iskustva, individualnih i socijalnih strahova, kao i figura stvari koje su prepoznate, izdvojene i izložene preispitivanju u suštinski ispražnjenom svetu. Posebno mesto u ovoj knjizi ima figura grada kao sume modernih iskustava, ali i kao izraza kulturnog i istorijskog trajanja. Oblikovane u dijalogu sa prethodnim knjigama pesama Gojka Božovića, u prvom redu sa Elementima (2006) i sa Obližnjim božanstvima (2012), pesme u knjizi Mapa, u isti mah refleksivne i narativne, istrajno ispituju tragove starih priča u modernom iskustvu, kao i karakter i značenja novih mitova koji nastaju u uzburkanom tkivu prepoznatljive svakodnevice u kojoj ovi stihovi prepoznaju i očaj i rezignaciju, i sabrano ćutanje i izrazite glasove. Pesme u knjizi Mapa pisane su u proteklih pet godina.
Nakrade Kočićevo Pero i Kočićeva Knjiga za 2018.
08. Prelest, Filip Grbić (roman, VULKAN, 224 str, 2018)
Reč prelest u najužem smislu možemo odrediti kao duhovnu obmanu, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti. Glavni junak u romanu, Maksim Tumanov, neprestano je u potrazi za lekom koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove, zalečiti duševne rane i omogućiti mu da bar na trenutak bude spokojan. Emil Sioran bi to nazvao sanjalačkim stanjem egoizma, ali pre bi se moglo reći da Maksimov pogled na svet vuče ka ničeovskom pesimizmu snage – njegove intelektualne sklonosti ka strašnom i neugasiva žeđ za životom zapravo proističu iz izobilja snage, zdravlja i vedrine.
Glavni junak se bori sa samim sobom dok ga strasti otimaju jedna od druge, kovitlaju i onespokojavaju. Prelešćen čovek je prevaren čovek, jer lažna duhovna stanja podsećaju na istinska, pa se čovek u njima lako zapliće. Maksim Tumanov je junak XXI veka – on vapi za smislom i za lepotom, ali istovremeno je umoran i rezigniran, jer je razapet između strasti i razuma, spokoja i nespokoja. Tražeći smisao života, on pokušava da pronađe odgovor na pitanje da li postoji izlaz ili je svaki izlaz u životu zapravo novi ulaz. „Ko misli da proza ne sme da mudruje, ali ne zazire od teških misli, može Prelest da čita sa strašću.“ Aleksandar Jerkov
09. Kao u sobi sa ogledalima, Vladimir Kecmanović(priče, LAGUNA, 221 str, 2017)
Knjiga koja je pred čitaocima pravi je mozaik ratnih i poratnih epizoda, dirljivih, tragikomičnih i potresnih situacija koje su se s bosanskog ratišta rasule po ovdašnjim prostorima. Ispričana prepoznatljivim eliptičnim piščevim stilom i osobenom književnom formom, ona je svojevrsni presek pripovedačkog opusa Vladimira Kecmanovića jer sadrži sve ono po čemu su poznati njegovi romani.
Na stranicima knjige Kao u sobi sa ogledalima prepliću se istina i laž, pripovedanje i zamišljenost, prošlost i sadašnjost. Pisac nas upoznaje s malim velikim ljudima, uglavnom marginalcima, i svedoči o njihovim usponima i padovima, o sudbinama koje su ponekad veće i od života i od literature. U svoju sobu sa ogledalima Kecmanović uvodi i svoje likove i svoje čitaoce, odraz čoveka na ovim stranicama odraz je sveta u kome živimo. Nisu svi ti odrazi lepi i ugodni za oko, ali će svaki od njih priuštiti čitaocu izuzetno čitalačko iskustvo.
Andrićeva nagrada za priču godine iz 2017.
Doktor Petini zaista pobuđuje režnjeve belih moždanih ćelija u kojima je zapamćeno sve što je ikad bilo i ikad se zbilo. Ali istraživanja još idu više šumom nego drumom, te svi mi nalikujemo opitnim kunićima koji su pristali da s njim sklope ugovor zbog radoznalosti, samoće ili lude nade da će u nekoj od istorija, kao zalutalu decu, pronaći i svoje bližnje i zaista moći da ih dodirnu. Putnici se, dobri gospodine, otiskuju u neko od svojih potpunih sećanja na povesno vreme. Otvaraju ga kao policu biblioteke. Ali, ova knjižnica ima i mračnu stranu.
Niko ne zna kuda će otputovati, koliko će na putu provesti i, što je najvažnije: niko ne zna s kakvim će se opasnostima suočiti. Jer, izvinite ako vas to vređa, potpuna slika jednog prostor-doba nije neka od maštarija vas literata, već život sâm, u kojem ima i ubica, i secikesa, i dželata, da, i bolesti, stradanja, i tek ponegde, tako malo, sasvim malo sreće. Zbog to malo sreće svi smo pristali da se otisnemo na neko od putovanja. Pa i ja. (Juzef Kasper protagonisti romana Poslednji argonaut)
Među stranim izdanjima koja su objavljena i prevedena u 2018. godini nalaze se vodeći (strani i regionalni) pisci današnjice. Tu se svakako ubrajaju pisci: Rajko Grlić, Miljenko Jergović, Kristian Novak, Justejn Gorder i Haruki Murakami. Mađu njima, najviše izdvajam knjigu velikana koji je obeležio jugoslovensku i hrvatsku kinematografiju, Rajka Grlića. Kroz filmske pojmove on daje dokument jednog vremena, mnogih pojedinačnih i kolektivnih sudbina nekoliko generacija, dirljiv, duhovit i gorak zapis o nekadašnjoj zajedničkoj zemlji, prijateljima, kolegama i događajima na jugoslovenskim prostorima u prelomnim vremenima za poslednjih pedesetak godina. Istovremeno, ove zabeleške su i pisani trag jedne rediteljske karijere u kojoj je, pored svih snimljenih i nagrađenih filmova, ostalo puno nesnimljenih filmskih priča koje su ovde oživele kao pripovetke.
01. Neispričane priče, Rajko Grlić, Hrvatska (autobiografske priče iz 2018, LAGUNA)
02. Ciganin, ali najlepši, Kristian Novak, Hrvatska (roman iz 2016, RAŠIĆ književna radionica)
03. Baš kako treba, Justejn Gorder, Norveška (roman iz 2018, Akkurat passe, GEOPOETIKA)
04. Ubistvo Komtura, prvi i drugi deo, Haruki Murakami, Japan (roman iz 2018, Kishidancho gorosh, GEOPOETIKA)
05. Selidba, Miljenko Jergović, Hrvatska (roman iz 2018, BOOKA)
01. Neispričane priče, Rajko Grlić, Hrvatska (autobiografske priče iz 2018, LAGUNA, 377 str)
Čitav život sakrivao sam se iza filmskih junaka. Živio njihove živote i pričajući njihove krio svoj. Neispričane priče ostajale su u režijskoj bilježnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci. I odjednom, vjerojatno u nadi da ću time olakšati povratak, odlučio sam tu bocu otvoriti.
Ovako Rajko Grlić, proslavljeni hrvatski reditelj svetskog glasa, u uvodu svojihNeispričanih priča objašnjava motive za nastanak ove knjige. U formi leksikona filmskih termina autor je u ovoj izuzetnoj ličnoj povesti izneo svoj pogled ne samo na svoju porodicu i svoju karijeru, nego i na zajedničku nekadašnju zemlju, prijatelje, kolege i događaje na jugoslovenskim prostorima u prelomnim vremenima za poslednjih pedesetak godina. Svaki filmski termin, pritom, sadrži kratku definiciju i značenje date filmske pojave, a onda Grlić u tom tematskom ključu, na veoma duhovit, dirljiv, a ponekad i gorak način, priča neku od epizoda ili iz svog života ili iz scenarija nekog od svojih nerealizovanih filmova. Od porodičnih nevolja i strahota tokom i posle Drugog svetskog rata, preko studiranja u praškoj školi filmskih umetnosti u vreme dramatičnih događaja sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968, do najnovijih, postjugoslovenskih vremena kada se preselio u SAD i nastavio filmsku karijeru na relaciji Zagreb – Athens (Ohajo), Grlić sa nesumnjivim darom i za književni izraz ispreda uzbudljive priče koja će pogoditi svakoga ljubitelja dobre priče i poklonika iskrene i nepatvorene lične ispovesti o zajedničkoj nedavnoj prošlosti.
02. Ciganin, ali najlepši, Kristian Novak, Hrvatska (roman iz 2016, RAŠIĆ književna radionica, 306 str)
„Ciganin, ali najljepši“ Kristiana Novaka jeste strogo žanrovski gledano krimić, s enigmom, brutalnim ubistvima nepoznatih – jer leševe bez lica teško je identifikovati – i istragom, i lep pokazatelj da se stvari ne smeju strogo gledati, ni suditi, jer je krimić koliko i „Zločin i kazna“. Ciganina je ispripovedalo, preciznije kazalo jer uglavnom čitamo krnje transkripte, čak četiri pripovedača: Milena, sredovečna povratnica u rodni Sabolščak, Nuzat, Kurd iz Mosula na putu za Calais, Sandokan zvan Sandi, Ciganin iz Bukova Dola, i Plančić, PR iz Policijske uprave zagrebačke. Roman ide široko, tek nekoliko života ukrstiće između tokova Drave i Mure, u Međimurju, a čime se sve bavi vremenom će popisivati literatura koja će daleko nadići njegov poveći opseg. Spomenimo sada samo da donosi dve biografije „od kolevke pa do groba“, da zahvata i rekonstruira barem tri kulturološka kruga, da daje poput plastičnog eksploziva snažne psihoportrete svojih četiri kazivača i masu masovne psihologije koja raste i preti da će se preliti u nasilje. Ovo je knjiga u kojoj ćete naći al-Anfal, Daesh (ISIL) i izbeglički val, zabranjenu ljubav Hrvatice i Roma, veterana Domovinskog rata koji brine za mir u selu, policajca na zalazu karijere u shizo-epizodama, orgiju s Moldavkama u vikendici, teoriju i praksu krađe i tuče, pauka koji je ispleo svoju mrežu, internetsko besnilo, raskoš jezika, misli i emocije. Kruno Lokotar
03. Baš kako treba, Justejn Gorder, Norveška (roman iz 2018, Akkurat passe, GEOPOETIKA, 120 str)
Nazvao sam ovu knjižicu Baš kako treba: Mala priča o skoro svemu. Verovatno se sećate izraza „baš kako treba“ iz stare bajke o Zlatokosi i tri medveda. Zlatokosa jede kašu koja je baš kako treba, ni pretopla ni previše hladna. Pojam „Zlatokosina zona“, izveden iz te bajke, astronomi često upotrebljavaju kada opisuju oblast oko zvezde u kojoj je temperatura „baš kako treba“ da bi se pronašla voda. Ovu knjigu smatram pričom, nečim malo drugačijim od tradicionalnog romana…. iako se drama proteže decenijama, sama priča odigrava se za samo 24 časa…. Kada biste tražili da opišem Baš kako treba u tri reči, rekao bih vam da je to kratka priča o životu, smrti i ljubavi. Ipak, ovo ne bi bila knjiga iz mog pera kada se ne bi dotakla i najvećih misterija: Šta je čovek? Šta je svemir? Zašto je Veliki prasak sadržao upravo odlike i sposobnosti potrebne za naš nastanak? Justejn Gorder Iz pisma izdavaču
04. Ubistvo Komtura, prvi i drugi deo, Haruki Murakami, Japan (roman iz 2018, Kishidancho gorosh, GEOPOETIKA, 415 + 436 str)
U prvom delu romana glavni junak, slikar, tokom privremenog boravka u kući poznatog japanskog umetnika, na tavanu otkriva njegovu skrivenu sliku „Ubistvo Komtura“, koja prikazuje istoimenu scenu iz opere Don Đovani. Time se pokreće nezaustavljivi sled misterioznih događaja koji će glavnog junaka u ovom drugom delu odvesti na neobično putovanje izvan granica realnosti, a čitaoca u neponovljivu, uzbudljivu avanturu. Dok „slušamo“ brojne muzičke numere i „isprobavamo“ najrazličitije ukuse japanske kuhinje, pronalazimo i odgovore na pitanja o tome šta će ostati iza svakog od nas, da li i koliko naš život zavisi od naših odluka, odnosno u kojoj meri neki nepoznati ljudi i naizgled nama nebitna zbivanja mogu menjati njegov tok i nas same. Kroz prizmu pojmova vreme i kauzalnost autor piše o velikim istorijskim temama – sukobima naroda i ratovima, ali i donosi ličnu priču junaka koji prelazi težak put od Prošlog Ja do Sadašnjeg Ja, od Sveta metafora do Stvarnog sveta, od Ništavila do Postojanja, utičući na druge, ali otkrivajući na tom putu samog sebe, sopstvene istine i želje. Ubistvo Komtura, svojevrstan omaž Velikom Getsbiju, kako je sam autor istakao, roman je o ljubavi, usamljenosti i umetnosti, čija je prepoznatljivo murakamijevska uloga da osvetljava „druge svetove“. Ovog puta on balansira na granici iracionalne stvarnosti i realističnih snova, jer se stvarnost – i ova naša i ona piščeva – otela kontroli pa realnije deluje ono što nam stiže iz snova. Jasna Novakov Sibinović
05. Selidba, Miljenko Jergović, Hrvatska (roman iz 2018, BOOKA, 456 str)
Koja je najbolja prilika za pospremanje, za bacanje nepotrebnih, nagomilanih stvari, za pronalaženje onih za koje smo smatrali da smo ih davno izgubili, za arhiviranje, za slaganje i preslaganje? Tako opsežan zadatak čovek si ne može davati često u životu. Najbolja je prilika za to selidba. No često selidbe znaju biti hektična pakovanja u kutije koje će ostati neotvorene. Retki su oni koji mogu da rade inventuru, sagledavaju stvari i polako o njima odlučuju. Pred nama je upravo jedna takva knjiga, Selidba Miljenka Jergovića. U već mitskom književnom mestu, na sarajevskom Sepetarevcu, u stanu svoga odrastanja, u kojemu mu je umrla majka, u koji se slila većina ostavštine Stublerovih i Rejcovih, autor prebira po dokumentima, po knjigama, po materijalnim i nematerijalnim ostacima, po istoriji jedne kuferaške porodice. Predmeti i dokumenti, novčanik, partijska knjižica, češagija, dedini pokušaji autobiografije i još mnogo toga pripovedaju priču ne samo jedne porodice već i jednog grada, detinjstva i odrastanja u kojoj autor ne štedi nikoga, a ponajmanje sebe i svoje bližnje. Stan na Sepetarevcu iznova se pred nama materijalizuje sobu po sobu, sa svakim komadom nameštaja, ali, što je još važnije, i sa svim sudbinama ljudi koji su ga nastanjivali ili pohodili. Selidba nije samo knjiga, ona je mnogo više od toga, ona je istinski muzej, katalogizovan po najstrožim i najgenijalnijim pravilima struke, ali ne muzejske, nego spisateljske.
TOP 5 domaćih knjiga: književno – naučna proza
U prošlogodišnjoj produkciji izdva se ovih pet književnih izdanja, kao reprezentativan primer da umetničke i istoriografske knjige zavređuju pažnju i običnih čitalaca, a ne uglavnom stručne javnosti i studenata. Reč je o veoma značajnim delima, eminentnih autora iz ovih oblasti u vidu zbornika, memoara, istaživanja i radova koje javnost nema tako često priliku da pročita. Zajedničko za sve je da su aktuelne iako su istorijski snažno potkovane. Iz filmske umetnosti – po prvi put ozbiljan kritički pristup srpskom filmu u dvadeset i prvom veku. Takođe, do sada najobuhvatnija biografija jedne od najvećih glumica sa ovih prostora, Milene Dravić. Iz domaće istoriografije, retko istraživanje o srednjem veku, kao i prva objavljena knjiga o čuvenoj arhitekti Jelisaveti Načić i jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka. Na listi je i esej-dnevnik, presek jednog vremena jednog od najznačajnijih pisaca sa ovih prostora. U vremenu kada je medijska edukacija običnog gledaoca svedena na mimimum, one su od krucijalne važnosti!
01. Kritički vodič kroz SRPSKI FILM 2000-2017, kritike Ivana Velisavljevića, Zorana Jankovića i Đorđa Bajia (FCS – Filmski centar Srbije, 2018)
03. Novosadski dnevnik 1991–2016, dnevnik Lasla Vegela (AKADEMSKA KNJIGA, 2018)
05. KRSTAŠI I SRBI (XI-XII), istorijsko istraživanje Aleksandra Uzelca (UTOPIJA, 2018)
04. JELISAVETA NAČIĆ, knjiga Nataše Marković (RADIONICA KNJIGE, 2018)
05. MILENA DRAVIĆ ili ključ od snova, monografija Anite Panić (FCS – Filmski centar Srbije i Službeni glasnik, 2018)
01. KRITIČKI VODIČ KROZ SRPSKI FILM 2000-2017, kritike Ivana Velisavljevića, Zorana Jankovića i Đorđa Bajia (Filmski centar Srbije, 2018, 473 str)
Knjiga sadrži kritičke tekstove o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u redovnoj bioskopskoj distribuciji ili na festivalima u periodu od 2000. do 2017. godine. Ovo kapitalno izdanje napisali su Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević, predani i istrajni srpski kritičari mlađe generacije, ljubitelji srpskog i jugoslovenskog filma. Njih trojica imaju dugogodišnje kritičarsko iskustvo u štampanim i elektronskim medijima, a u svom kritičarskom radu specijalizovali su se upravo za srpski film.
Imajući u vidu da domaći izdavači nisu bili uvek u mogućnosti da neka od odličnih književnih izdanja izdaju i prevedu kada su bila po prvi put bila objavljena u svojim zemljama, sledi lista najnačajnijih izdanja objevljenih po prvi put na srpskom jeziku. Činjenica da je u Francuskoj knjiga dvadesetjednogodišnjeg Eduara Luja dosegla tiraž od 300.000 primeraka i da je potom prevedena na više od 20 jezika pokazuje koliko je tema njegovog romana važna, a to je razumevanja učestale mržnje prema drugačijima, koja lako ispliva na površinu kad siromaštvo eskalira. Ali istinski domet ovog autobiografskog romana nije tek u ispovesti o pretrpljenom nasilju, nego u glasu lišenom patosa i samosažaljenja, a začudo i osude. Tu je i najznačajniji roman Avrama B. Jošue, pisca koji zajedno sa Davidom Grosmanom i Amosom Ozom predstavlja veliku trojku savremene izraelske književnosti, roman koji je preveden je na sve veće svetske jezike i dobio mnogobrojne nagrade. Roman Andrea Asimana, popularnost svakako duguje jako uspešnom filmu, koji je i obeležio godinu iza nas. Kazuo Išiguro je poslednji dobtnik nobelove nagrade za književnost, a knjiga pričaRumene Bužarovske jedna od najboljih iz regiona u proteklih par godina. Svakako sve značajna izdanja.
02. Pet godišnjih doba, Avram Jošua, Izrael (roman iz 1987, Five Seasons, ARHIPELAG)
03. Zovi me svojim imenom, Andre Asiman, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2007, Call me by your name, ŠTRIK)
04. Nokturna, Kazuo Išiguro, Švedska (knjiga priča iz 2009, Nocturnes: Five Stories of Music and Nightfall, DERETA)
01. Gotovo je s Edijem Belgelom, Eduar Luj, Francuska(roman iz 2014, En finir avec Eddy Bellegueule, LAGUNA, 208 str)
Odrastajući u siromašnom radničkom naselju na severu Francuske, Edi samo želi da bude pravi muškarac u očima svoje porodice i suseda. Ali njegovo telo se opire toj želji: piskutav glas, vrckanje kukovima i prenaglašena gestikulacija još od detinjstva ga odaju. Zbog toga ga vršnjaci tuku, zlostavljaju, terorišu, nazivaju pogrdnim imenima.
