Sve češći su mali genijalci širom sveta, ipak svaki novi slučaj izaziva veliku pažnju kako stručnjaka, tako još više običnih smrtnika.
Osmogodišnja Wu Yan, učenica osnovne škole u Zhangzhou u kineskoj provinciji Fujian rođena je u porodici čiji su svi članovi, pa i preci bili intelektualci. Njen otac je profesor na sveučilištu Zhejiang, dok se njena majka posvetila dečjoj psihologiji. Zbog toga ne začuđuje da su se već u prvim danima majka i deda učili kineski i engleski pomoću malih karata na kojima su bile nacrtane životinje i ispisane vrste kojima pripadaju. Već s dve godine mala Wu Yan znala je 300 engleskih i 400 kineskih pojmova. S pet godina počela je pisati poeziju i čitati dela klasika. Danas malo čudo od deteta uči japanski i francuski, a nisu joj strani ni kompjuterski jezici. Uprkos velikoj nadarenosti, Wu Yan se ne pokušava izdvajati iz društva svojih vršnjaka.
Kad im dosade dečje igre, sednu svi zajedno, a Wu Yan iz zabavlja čitanjem priča. Ponekad ih natera i da slušaju romane za odrasle…
***** Radnja o kojoj je reč, je od pre nekih 40 godina, zabeležena je u listu Arena. Nije mi poznato da li taj zagrebački list danas izlazi.
