Aha hahaha. Pa eto, ako bih izbjegao njegova/njihova imena to bi bilo sjajno. To je jedan jako nepromišljen strip. Koji nije nikada trebao biti takav kakav je nastao. U stvari, ne znam je li znaš priču…? Evo je sad.
Znači, na jednoj kafi/pivi sjedim ja i još par tadašnjih prijatelja. I šicamo se idejama kako bi mogli napraviti strip o superjunaku. Napraviti – a samo ja znam crtati. I kako bi on ovo i kako bi ono… I hajde-de, odem ja kući crtati. A mrsko mi. Nije moj projekat, primoran sam ga crtati. Vučem inspiraciju iz dizajna lika iz filma „The Incredibles“ a kako mi je mrsko crtati noge, tako lik nema stopala. Bam. Eto prve table. Hajd zdravo…
No…Slušaj dalje…
Tu bi stripu bio kraj, no… Pojavi se ublizu neki časopis u Sarajevu zvani „MORGAN“ (digresija- uređuje ga Amerikanac koji se zove Morgan, koji je došao u Sarajevo jer mu je žena, Bosanka, otela dijete i došla ovdje roditeljima, a on došao da bude makar blizu djeteta pa smišljao svoj posao). I „MORGAN“ bi neki strip. I ja pošaljem na konkurs jedno 5-6 radova, sve bolji od boljeg, i prvu tablu „Amnezije“. Kao to je zadnje što sam crtao. I Morgan kaže „Ovaj „Amnezija“ mi se sviđa, bil ga crtao jednu tablu mjesečno?“ Kako krene časopis, tako ja nacrtam još 4-5 strana da ne moram svaki mjesec crtati. Ali avaj, časopis propade nakon prvog broja. Navodno je izašao i drugi ali ga nikad nisam vidio. (Ne znam šta je bilo sa Morganom i djetetom)
Sad imam znači oko 5-6 tabli. Šta sa tim?
Opet prođe vrijeme i ja otkrijem „Q Strip“ iz Hrvatske. Pišem Macanu i on kaže „Dobre su ti ove table, ali daj još“. Sad ja crtam do recimo 12. table. Izađe „Q“, u njemu Marko Stojanović vidi strip, javi mi se i kaže „Pošalji na Smotru“. Ja nacrtam još i pošaljem. I tu je kraj, 23. table. To je to. Dosta.
Ali na Smotri dobijem nagradu, i svi samo pričaju o „Amneziji“ i ja odlučim dotjerati album na 50 strana i objaviti ga. Zato Amnezija na prvoj strani izgleda drugačije od recimo strane 2… ili 12… ili 24… ili 50 :)
Eto ti priče cijele.
Lepo ste pročitali, narode moj. Ovo je poreklo Amnezije kao junaka!
Inače ovo prenosim razgovor (putem „Messengera“) između mene i Filipa, doduše sa malim izmenama glede pravopisa i interpunkcije. Budući da nema ničeg inkrimišućeg, reših da ga prenesem u celosti (to, a i rekao sam Filipu da ću ovu priču ostaviti za sledeći tekst, koji evo ga ovde, propisno).
I bogova mi, lepo se uklopila ova priča, jerbo se drugi album zove „Porijeklo“, i govori o in-universe poreklu samog junaka. U prevodu, ovaj album je kanda neki prednastavak, iako je drugi u serijalu. E sad, treba reći da na to poreklo junaka odlazi samo otprilike tri petine albuma, ili možda četiri sedmine. Ko če ga znati, nisam brojao!
A u sklopu toga upoznajemo (?!) Vonga, senseija našeg Amnezije koji izgleda kao milion drugačijih ljudi – on je naime kineski učitelj kung-fua, ribar, lućador, gitarista, šaban, surfer, arhetipski balkanski musliman sa fesom, građevinar, afro-tip iz 70tih, kamiondžija, bradati farmer, tip sa brčićima a la Raul Hulija, karatista, naučnik, Amnezijin negativac Memorio…a sve to zato što se Amnezija prosto ne seća kako je čovek izgledao.
Inače pored Vonga dobijamo u ovom albumu i novopridošlu akterku. To je Čudesna Žena, koja em neodoljivo podseća na Čudesnu Ženu iz „DC“ stripova, em ima njen nevidljivi avion. Kasnije će ona i Amnezija biti u nezahvalnoj vezi, ali je za sada ovde samo kao geg.
E sad, pročitali ste kako je nastala prva strip-saga o Amneziji. A druga?
Drugi album nema tu priču. Prilično je dosadan – publici se svidio prvi album, pa ja nacrtao još.
Da, znam. Malo je monotono u odnosu na prethodno što nam je Filip rekao. Ali eto, tržište je progovorilo, te je album iznikao. Doduše, kao kuriozitet treba pomenuti da izdavač ovaj put nije „Šahinpašić“ iz Sarajeva, već beogradski i za domaći strip vazda spreman „System Comics“.
E sad, publici se svideo prvi album, kaže Filip. Koliko im se svideo? Pa, izlistaću samo autore koji su radili fan-art ilustracije za ovaj album – Dragan Rokvić, Senad Mavrić, Filip Kelava, Vlada Aleksić, Aleksa Gajić, Milenko Tunjić, Igor Jovčevski, Ines Dedović, Robert Bob Solanović, Miroslav Mrva, Irena Jukić Pranjić, Ozren Miždalo, Zoe Haračić, Štef Bartolić, Esmir Prlja, Miloš Slavković, Andrej Vojković, Nejira Čardaklija, Ivan Bevanda, Mirko Čolak i Aleksandar Sotirovski. Maltene cela bivša Juga se zagrejala za strip koji, eto, nije isprva ni bio ono što je Filip hteo da radi.
Ali da li je publika stvarno DO TE MERE zavolela „Amneziju“? Pa, 2010. godine se na blogu „Logika“ održalo takmičenje za najbolji anagram na temu „Amnezija – superjunak s problemom sa pamćenjem“. Deset savršenih anagrama se izdvojilo kvalitetom, i svih deset je Andronik uredno stavio u ovaj album, ka’ što je i red.
Samim tim zatvaramo poglavlje o „Porijeklu“ našeg i vašeg Amnezije. Primetili ste da nisam mnogo odao o samoj priči. Ne, nisam zaboravio, namerno sam izostavio. Kupite album i pročitajte ga! Zaliha uvek ima, a nije uopšte skup.
Ali pre nego što mu ga udarim po zaključku, treba pomenuti još jedno poreklo u sklopu „Porijekla“, a to je poreklo Filipove stilske odluke (i odlike) da Amneziju i njegove ostavi bez stopala. Za kraj, opet citiram:
Ali da, tri albuma/više od deset godina crtam lika bez stopala samo zato što mi je taj dan bilo mrsko nacrtati ih – yep, tako je kako je.
