spot_img

Transilvanija I: Korvin, Alba Julija i Sigišoara

Parkiramo se u Hunedoari, gradiću u Zapadnim Karpatima. Nalazi se u industrijskoj zoni, ali može se pohvaliti jednim od najlepših dvoraca Rumunije. Zamak Hunjadi (Korvin) podignut je u 15. veku od strane transilvanijskog vojvode Janoša Hunjadija (Sibinjanin Janko), a kasniji radovi su izvođeni za vreme vladavine njegovog sina Matije Korvina.

Zamak Hunjadi (Korvin), Hunedoara, Transilvanija
Zamak Hunjadi (Korvin)

Još iz daleka, zamak nedvosmisleno podseća na dvorac iz bajke. Sa svojom pitoresknom siluetom na kojoj dominiraju kule, gotičko-renesansnim obeležjima, pristupom preko drvenog mostića i rečicom koja teče podno dvorca, zaista nalikuje dvorcima iz priča za decu…

U unutrašnjem dvorištu smešten je bunar za čiji nastanak je vezana interesantna priča. Naime trojica turskih zarobljenika su, u pokušaju da pronađu vodu, kopali bunar, a zauzvrat im je Hunjadi obećao slobodu. Petnaest godina kasnije, po Hunjadijevoj smrti, njegova udovica i pored ispunjenog zadatka ne pristaje da ispuni obećanje. Štaviše zarobljenici bivaju osuđeni na smrt. Poslednja želja im je bila da se ukleše natpis sledeće sadržine: „Možda imate vodu, ali nemate dušu“.

Zamak je u više navrata sniman za potrebe filmova i emisija, najviše u vezi sa duhovima i paranormalnim pojavama. Nije ni iznenađujuće: ipak je ovo Transilvanija, a njen “zaštitni znak” Drakula.

Dvorac Hunjadi, unutrašnje dvorište, Hunedoara, Transilvanija
Dvorac Hunjadi, unutrašnje dvorište

Dvorac Hunjadi (Korvin): potrebne informacije

Nastavljamo dalje i divimo se krajoliku. Transilvanija ima skoro dve stotine sela sa utvrđenim crkvama i citadelama, smeštenim u divljem, netaknutom, šumom obraslom pejzažu.

Par sati kasnije stižemo u Alba Juliju. Grad nekada poznat i kao Erdeljski Beograd, podignut je od strane Rimljana na mestu antičkog grada Apuluma. U 18. veku dobija prepoznatljivu tvrđavu u obliku zvezde koju je izgradilo 20.000 kmetova. Unutar tvrđave kao pandan jedna drugoj stoje pravoslavna i katolička crkva. U okviru tvrđave nalazi se Gradska biblioteka, Muzej Ujedinjenja i ostaci antičkog Apuluma. Jedna od zanimljivosti je svakako i granitni obelisk, podignut u slavu seljaka pobunjenih protiv Austro-ugarskog tlačenja u 18. veku.

Pravoslavna crkva posvećena Svetom Trojstvu, Alba Julija, Transilvanija
Pravoslavna crkva posvećena Svetom Trojstvu, Alba Julija
Katolička katedrala Svetog Mihajla, Alba Julija, Transilvanija
Katolička katedrala Svetog Mihajla, Alba Julija

Alba Julija: zvaničan sajt

Usput, u kolima, prelistavam knjižicu o Rumuniji i informišem se o Saksoncima, kojima je bila naseljena Transilvanija i koji su ostavili pečat na gotovo sve njene gradove. Ugarski kralj Geza II ovde je dovodio germanska plemena (Saksonce) da bi razvijali grad i bavili se rudarstvom. Zahvaljujući njima, Nemački jezik se odomaćio u ovoj oblasti, a arhitektonski elementi, pretežno na kućama i crkvama, nalikuju nemačkim.

U kasnim popodnevnim satima na vidiku nam se ukazao rodni grad Vlada Cepeša, Sigišoara(Segešvar). Jedan od najlepših i najbolje očuvanih srednjevekovnih gradova u Evropi podignut je u 1. veku od strane Dačana, predaka današnjih Rumuna. Citadelu, koja i danas privlači najveću pažnju, podigli su transilvanijski Saksonci u 12. veku. Naknadno, u više navrata, saksonske zanatske gilde su tvrđavu ojačavale kulama kako bi se zaštitili od Turaka. Unutar zidina jedino su zlatari, krojači, stolari i limari imali pravo da otvaraju radnje. Na glavnom trgu (Piata Cetatii) nekada su se održavali sajmovi, javna pogubljenja i suđenja vezana za veštičarenje.

Kula sa satom, Sigišoara, Transilvanija
Kula sa satom, Sigišoara

Među srednjevekovnim arhitektonskim rešenjima, ističe se Kula sa satom. Podignuta je u 14. veku i u više navrata obnavljana. U dužem vremenskom periodu je služila kao mesto zasedanja Gradskog veća. Sat po kome nosi ime, u funkciji je konstantno još od srednjeg veka. Sa kule se pruža jedinstven pogled na kaldrmisane ulice, tornjeve i saksonske kućice.

Severno od Kule sa satom, nalazi se tzv. Crkva na brdu. Izgrađena je u gotičkom stilu, a može joj se pristupiti kroz pokrivene, drvene stepenice koje su atrakcija za sebe. Poznate pod nazivom Školske stepenice, napravljene su da olakšaju pristup crkvi i školi na brdu, a nadstrešnica je dodata naknadno da bi se prolaznici, pretežno deca, zaštitila od loših vremenskih uslova u zimskom periodu godine.

Transilvanija se može pohvaliti još jednom znamenitošću koja svake godine privlači bezbroj turista iz celog sveta. Rodna kuća Vlada Cepeša, nedaleko od Kule sa satom, danas služi delimično kao restoran, a u drugi deo je smešten Muzej oružja. Budući da je Vlad bio pripadnik bratstva Fraternitas draconem (Zmajevog reda) frontalna strana kuće, iznad vrata, dekorisana je figurom zmaja od kovanog gvožđa.

Rodna kuća Vlada Cepeša, Sigišoara, Transilvanija
Rodna kuća Vlada Cepeša, Sigišoara

Sigišoara se može podičiti i nekolicinom muzeja, crkava i čuvenim, za turiste interesantnim hotelom čija fasada nosi dekoraciju u vidu jelena sa rogovima.

Hotel omiljen među turistima zbog dekoracije na fasadi u vidu jelena, Sigišoara, Transilvanija
Hotel omiljen među turistima zbog dekoracije na fasadi u vidu jelena, Sigišoara

Gradić Vlada Cepeša osvaja bez zadrške. Odiše neponovljivim duhom srednjeg veka, aurom kneza Vlada i neodoljivom harizmom Transilvanije.

Sigišoara: ostale informacije

Za prvu turu je dosta. Uskoro ćemo nastaviti dalje, kroz prekrasne divljine Karpata koji gospodare ovim područjem…

Tekst i foto: Katarina Hadži-Minić

Katarina Hadži-Minić
Katarina Hadži-Minićhttps://www.katarinahadzi-minic.com/
Rođena sam 1979. godine u Beogradu i diplomirani sam istoričar umetnosti. Od kada se sećam, čvrsto verujem da ću da upoznam svet i kada god mogu, tražim načine da to i ostvarim. Za nas, istoričare umetnosti, važi ustaljeno verovanje da su nas na fakultetu naučili šta je „lepo“. Ono što je izvesno, jeste da znamo gde treba otići i šta vredi posetiti. Jedno je kada najveće svetske znamenitosti proučavate iz knjiga, a potpuno suprotna stvar kada imate priliku da ih vidite uživo, sopstvenim očima. Zbog toga putujem, prenosim utiske, prepričavam…U poslednje vreme sve češće i pišem. Ne želim i ne dozvoljavam sebi da, sve viđeno, zaboravim. Nastaviću kada god budem mogla jer to je, zaista, jedino što u životu istinski želim.