Nemamo mi godine za bacanje.
Čestari su se razredili;
šta čekaš, dodji
u moje ponude,
u sokove proleća.
Moje čežnje daruj
moje nade razvedri.
Još jednom da protrčimo
grmovima kupina u cvatu.
S rukom u ruci dočekujemo jutra.
Tajnama da ogrćemo srebrenje.
Ko sumnja u radost davanja,
ko kaže da smo zakasnili?
Meni od slasti pucaju
ladoleži u gradinama;
Hajde, uvedi me u bašte jasmina.
Pokaži na kom oblaku
najlepše sanjariš…
I dok odblesci iva zaleskaju obalom
potraži mi usne…;
Kao kad nismo znali tuge,
već drhtaje osipanih noći
na telima.