Svetog Nikolu slavi najviše domova u Srbiji. Broj svečara prelazi 30 procenata ukupnog stanovništva naše zemlje. Ako računamo da prosečna porodica ima oko 20-ak gostiju za slavskom trpezom, onda je potpuno jasna izreka “pola Srbije slavi Nikoljdan, a druga polovina odlazi u goste.”
Na ulicama u Srbiji na dan svetog Nikole ponavlja se ista slika. Užurbani prolaznici, elegantno obučeni, sa cvećem i flašama pića u rukama žure da stignu na po dve, tri slave istog dana. Premda ove godine sveti Nikola spada u utorak, radni dan, vrlo je moguće da će se ovakva slika ponoviti i sutradan, pa čak i u sredu. Poznato je da mnogi Srbi slavu slave tri dana, a sada će to biti najviše iz praktičnih razloga.
Evo ko sve obeležava svetog Nikolu i zašto je to najmasovnija slava u Srbiji –
Poštovanje Svetog Nikole u našem narodu objašnjava se ugledom koji je stekao još za života, u rimsko doba. Prelazeći u hrišćanstvo, za patrona ga je birao veliki broj Srba. Sveti Nikola Čudotvorac svojim životom nametnuo se kao simbol hrišćanskih vrednosti. Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju. Napuštajući paganska verovanja, Srbi su na primeru Nikolaja Mirlikijskog prepoznavali značaj i smisao hrišćanstva.
Koliko je poštovan govori i podatak da je njemu posvećena gotovo polovina hramova SPC. Sveti Nikola je takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije. U okviru SPC postoji više od 600 crkava i manastira posvećenih Svetom Nikoli.
Mnogopoštovan u srpskom pravoslavlju sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva i vladara –
Upravo zato su najstarije crkve naši vladari posvetili svetom Nikoli. Prema predanju, smatra se da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je s toga ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu. Po predanju, na tu ikonu verno je prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin. Kralj Milutin oko svečevog groba napravio je i kapelu izlivenu od mešavine srebra i zlata. Čak i posle propasti srednjovekovne države Srbi su i dalje darivali ovaj hram.
I Knez Miloš Obrenović je slavio Svetog Nikolu po svim narodnim običajima, a dok je dizao slavu, pucali su topovi i zvonila crkvena zvona.
I deca širom Srbije proslavljaju ovaj praznik, a slavi se i veliki broj imendana –
Po gradovima i varošima Srbije rašireno je verovanje da Sv. Nikola noć uoči svog praznika, obilazi decu koja su bila dobra u toku godine i deli poklone. Poklon obično ostavlja u dečjim cipelama. I danas mnoga deca čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, da bi se ujutru, na Nikoljdan, silno obradovala kad u njoj pronađu poklon.
Nikola je najpopularnije muško ime za dečake u našoj zemlji, pa mnogi muškarci u Srbiji na dan svetog Nikole slave svoj imendan. Kao i mnoge Nikoline.
Zaštitnik je putnika, moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata. Takođe je zaštitnik mnogih gradova i luka (posebno u Grčkoj i Italiji).
Sveti Nikola je vaseljenski svetac, što znači da ga podjednako poštuje i zapadni i istočni svet. Njemu su posvećeni brojni hramovi u Rusiji, Grčkoj, Bugarskoj, a velika pažnja mu se pridaje i u Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji… Patron je i grada Amsterdama u Holandiji.
Izvor: opanak.net
