U dubini duše
sumorne magle prelivaju se.
Čežnjom dišu.
Mesec se zažario…
Zvezdanu prašinu
prosipa naokolo.
Sveže voće na usne stavlja.
Na čelu mu je osmeh.
U noći…
Kada sve je budno…
Retko se veselim.
Nebo zna biti neozbiljno.
Jato kresnica u pogledu je…
Poneku zvezdu spusti u oko.
Ljiljana Skelić Vemić: Pesma bez naslova
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
