Oprosti, Gospode.
Zbog nje, zavoleh ovozemaljsko,
sagreših dušom i srcem svim.
Ne spoznah, gospode, to tvoje carstvo,
sad grešan lutam, nesrećan hodim
po zemlji ovoj.
Oprosti, Gospode.
Grešne mi misli kroz glavu hode,
k’o oblak crni nada mnom stoji
požuda silna, stoji i sniva.
A ja je molim, samo da ode…
Ma neka ode nekud daleko!
Nek’ ostavi mene i moje grehote
da zajedno lutamo kroz život ceo!
Oprosti, Gospode.
Mnoge sam grehe poneo sam,
niko ih svojim ne može zvati,
to samo mogu, gospode, ja,
Oni su moji, neću ih dati.
Oprosti, Gospode.
Nose me puti, mene
i mnoge grehove moje.
I dalje lutam, nikuda hodim.
I dalje ne znam čime se vodim
kroz život ovaj.
Oprosti, Gospode.
Zbog nje, zavoleh ovozemaljsko,
sagreših dušom i srcem svim.
Ne spoznah, gospode, to tvoje carstvo,
sad grešan lutam, nesrećan hodim.
Oprosti mi Gospode…
