Nemoj plakati, ženo! Nikad! Bar ne zbog ljubavi, jer ljubav ako je ljubav, ne kvasi oči. Nemoj ženo plakati, nigde. Progutaj, prećuti, pretrpi ali ne plači!
Znam, izdaja pritisne dušu kao teret teški, kidaš sve ispod sebe jer ne možeš doći do vazduha. Teško dišeš i kao da ti srce stane. Čini ti se, nećeš moći preživeti. Znam te ženo i razumem, toliko se puta kidala duša. Ali nemoj, nikada nemoj plakati! Jer prevarena nisi, prevaren je onaj koji je prevario tebe popunjavajući svoje nedostatke sa kojima se unesrećio po rođenju. Jer mu Bog nije dao taj blagoslov da mu duša bude sita tebe, mene, nje…jedne.
Ne plači, tvoje će rane zarasti a njegova glad nikada neće proći i sve će žene pored njega iz te bitke izaći jače a on bivati sve slabiji,prazniji, ničiji. Zato nemoj. Ni ti ni ona, ni ja… Čekaj strpljivo, čuvaj svaki pedalj svoga bića jer veruj mi, postoji. Postoji čovek satkan od tvojih želja kojem ćeš biti ceo svet. Postoje ljudi baš takvi kao ti , zar je moguće da smo jedini? Postoje i čekaju, isto tako kao Ti. Da svane, da dođe, da se nasmeje, da te zagrli.
Zato, draga ženo, ne plači. Ako treba, sve do kose sede, čekaj, moli se ali ne daj se! Neko isti čeka upravo tebe i upravo je krenuo da te nađe.
Ženo, majka budi srcu svome…
