Sigurno svi znate, ili bar dobra većina, za onaj trenutak sreće kada voljenoj osobi darujete poljubac. Zbog svog osećaja sreće, poljubite voljenu osobu koja vam je taj osećaj stvorila. I onda i nju učinite srećnm. Pa onda ona vas, pa vi nju… I tako se stvara kolo sreće.
Mogla je ova priča i nositi naziv „Kolo sreće“, ali sam se ipak odlučio za postojeći. Videćete u daljem tekstu i zašto.
Lepo je kada je čovek srećan. Čini mi se da u tom stanju postaje jedna vrsta perpetuum mobila. Mašine za proizvodnju i dašiljanje sreće, na sopstveni pogon. Vrlo zanimljiva pojava u vrlo zanimljivom periodu. Čovek je snažan, misli da može učiniti sve. Sreća je poluga kojom je moguće pomeriti zemljinu kuglu. Dajte mi sreću i pomeriću Zemlju. Daj mi poljubac i postaću perpetuum mobile.
Tako je to u tom periodu… Ali šta kada i ako taj period nestane? Da ne ulazimo sada u razloge nestanka, šta i kako onda? Perpetuum mobile postaje najobičnija mašina koja, poput svih drugih, iziskuje i traži gorivo. Bez goriva više, jednostavno, ne može funkcionisati.
Jednostavno i prosto, bez mnogo filozofije zato kažem sledeće:
– Vrati mi poljupce.
