I kao nekad, pogledom pratim,
te sene ljudi što lutaju gradom.
I kao nekad, s osmehom shvatim
kuda hodi ovo ljudsko stado.
I kao nekad, nastavim dalje,
tamo gde put nas oduvek vodi.
I kao uvek, poruku šalje,
jedan ovan što ne zna kud hodi.
Priče priča stadu o slobodi,
a nema nje ni na vidiku.
Obraća im se kao gospodi
i govori:
Кaže on da mnogo ima nas,
a nestajemo k’o oblak dima.
I kao nekad, barem na čas,
ovan postane predvodnik ljudima!