Običaj je da se krsna slava prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina. Na osnovu ove duge tradicije, lako se moglo zaključiti koje porodice potiču od istog pretka. Ako slave istu slavu, onda su od istog pretka; ali su se porodice tokom vremena i raseljavanja udaljile.
Ako se sinovi ožene i ostanu u očevoj kući, onda svi zajedno nastavljaju da slave istog sveca. Međutim, ako jedan sin zasnuje svoju porodicu u drugoj kući, on treba u svom domu da ima sopstvenu slavu.
Danas su se mladi ljudi previše opustili i spremanje krsne slave doživljavaju kao preveliku obavezu. Da bi im bilo lakše, oni iz svojim kuća na dan slave dolaze u roditeljsku i tako je proslavljaju. Ovakve slave opstaju dok su im roditelji živi, a nakon toga mlađi najčešće više ni ne praznuju. Što je potpuno pogrešno.
Kako se preuzima krsna slava od oca?
Slava je zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece. Zato se savetuje svim mladima koji zasnivaju svoje porodice da preuzmu slavu od oca ili da odaberu vlastito krsno ime.
Prve godine nakon osnivanja vlastite porodice, sin dolazi na očevu slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom dugo u zdravlju slavi krsnu slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svog sveca zaštitnika u svom novom domu.
Kako sami da odaberemo krsnu slavu ako je nemamo, ili iz nekog razloga ne želimo da slavimo slavu predaka?
Ljudi koji, pak, nemaju svoju krsnu slavu mogu je prihvatiti drugačijim putem. Krsna slava zove se još i krsno ime. Ovo verovatno potiče od vremena kada se prvi predak krstio na dan nekog svetitelja i uzeo da ga praznuje kao slavu doma, pa su i ostali potomci kroz godine i vekove ovo prihvatili kao krsno ime porodice. Ako nemate takve pretke, vi možete uzeti sveca na čiji dan ste kršteni, ili (ako niste kršteni) odabrati sveti dan kada ćete se krstiti pa uzeti tog svetitelja za krsno ime.
Neki ljudi biraju slavu tako što sami odaberu sveca koji je zbog nečeg u njihovom životu značajan – ako im se nešto desilo loše ili dobro, pa im je taj svetac pomogao, darovao im nešto ili ih oslobodio nekakve nevolje… Onda tog svetitelja biraju kao zaštitnika kuće i porodice. U dogovoru sa parohom, na ovaj način, možete izabrati sami svetitelja kog želite i praznovati vašu krsnu slavu.
Izvor: opanak.net
