Ti ne znaš kako se voli…
Niti bez dodira dodiruje.
Kako se drhti…
I u toplom pogledu umire.
Ti ne znaš
za one reči posebne.
Od svile satkane.
Što miluju poput najlepšeg somota.
Pa hodaš po njima
na prstima,
do mekoće
njenih odaja.
Kada trepavice sanjive joj razmrsiš…
U dubine meke uđeš.
Pa shvatiš…
Da lutanje nije uzaludno…
U polju gde rosa je pala…
Na svežinu opojno sve miriše.
Ljiljana Skelić Vemić: Ti ne znaš
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
