Blindspotting je tip filma koji se praktično nigde ne reklamira, nema nameru da učestvuje na festivalima i realizuje ga ekipa koja je ili neiskusna ili relativno nepoznata u širim krugovima. Sudeći po posteru, bez gledanja trejlera, prva pomisao je da je reč o komediji koja će pomoći da se opustite nakon napornog radnog dana. pravo sa takvim očekivanjima sam i kliknuo na play.
Radnja filma prati Kolina (Daveed Diggs), kome za tri dana ističe jednogodišnja uslovna kazna. On vrši selidbe sa Majlsom (Rafael Casal), svojim najboljim prijateljem još od detinjstva – njih dvojica su momci sa problematičnom prošlošću, ali Kolin daje sve od sebe da se promeni i započne bolji život. Sticajem okolnosti prisustvuje pucnjavi u kojoj policajac ubija lokalnog afro-amerikanca, što će dovesti do toga da preispita svoj identitet i njihovo prijateljstvo, dok se suočava sa izmenjenom realnošću kraja u kome su odrasli…
Od filma Blindspotting sam očekivao komediju sa karakterističnim humorom. Međutim, dugogodišnji prijatelji i saradnici Dejvid Digs i Rafael Kasal svoj scenario nisu ograničili na doskočice, nego se inteligentno bave ljudima koji se različito nose sa gentrifikacijom naselja i činjenicom da njihov grad ne izgleda isto kao kada su oni odrastali. U priču o prijateljstvu su ubacili svoje viđenje rasnih i klasnih razlika, dok se u pozadini ocrtava njihov Ouklend.
Već nakon nekoliko minuta mi je bilo jasno da neću gledati ono što sam očekivao, ali daleko od toga da sam bio razočaran. Smela režija debitanta Karlosa Lopeza Estrade nam u uvodu prikazuje ljude, lokacije i kulturu gorepomenutog grada na split skrinu. Dok jedna strana prikazuje grad kao sa razglednice, koji deluje prijateljski i sa puno turista, na drugom ekranu se nalazi nenašminkani Ouklend, sa ljudima koji tu žive generacijama unazad.
Ove podeljene slike jesu različite i donekle suprotne, ali su deo iste celine, što vidimo na samom kraju uvoda, kada ceo grad proslavlja titulu Golden Stejt Voriorsa. Ouklend otvara nova radna mesta, uglavnom u IT sektoru, zbog čega u grad dolaze novi ljudi, sa drugačijim tipom razmišljanja i kulturama. Stanovnici su nezadovoljni što njihov grad dobija novo lice i trpi promene (poput vegetarijanskog menija u restoranu brze hrane), što automatski sa sobom povlači doze napetosti i netrpeljivosti. Svaka promena je teška, naročito kada se menja kraj u kome ste odrastali.
U ovo okruženje je smeštena glavna priča o našim protagonistima. Oni su rođeni u Ouklendu, tu i dalje žive i, uprkos rasnim razlikama, njihova iskustva su zajednička. Mi ne znamo zbog čega je Kolin na uslovnoj, ali kasnije saznanje čini da njega i njihovo prijateljstvo posmatramo iz drugačije perspektive. Nakon prisustvovanja pucnjavi, Kolin dobija neku vrstu PTSP-a i oseća se ranjivo i bespomoćno, što njegov najbolji prijatelj ne razume dovoljno. Kolin je mišljenja da bi, ako bi vršili isti zločin, policija pre pucala na njega nego na Majlsa, samo zbog razlike u boji kože.
Njihovo prijateljstvo je kičma filma. Dok Kolin pokušava da se promeni, vodi zdrav život i izbegava nevolje, Majlsa ni činjenica da je postao otac uopšte nije promenila. Na početku priče nabavlja pištolj, nesvestan koliko taj postupak može uticati na Kolinovu uslovnu kaznu ili ima veze sa njegovim rastućim strahom od smrti. Majlsovo prisustvo je dovoljno da Kolina gledaju totalno drugačije, uglavnom kao gangstera koji loše glumi da je fin i da se promenio. Zbog svega nabrojanog, film vrlo dobro balansira između buddy komedije i scena sa mračnim socijalnim temama, koje nisu lišene napetosti.
Blindspotting je energičan, provokotavan i inteligentan prikaz prijateljstva koje će se, kao i grad u kome naši junaci žive, promeniti kad-tad.
Izvor: filmskerecenzije.com
