spot_img

Stefan Simić: Ima jedna

Ima jedna žena koju sam, davno, imao kraj sebe.
Nikome se u životu nisam toliko radovao.
Sve je teže prepoznajem u moru bezličnih. 
Ljube je i vole neki drugi.

Ima jedna trešnja koju sam, jednom, ubrao kraj puta.
Ništa slađe u životu nisam probao.
Ne mogu više da nađem taj put, ni to drvo.
Beru ga i slade se neki drugi.

Ima jedna godina u kojoj smo svi bili na okupu.
Svi, i oni, kojih nema više.
Sve mogu, samo ne mogu da ih vratim.
Svoja detinjstva sada žive neki drugi.

Ima jedna zima koja uskoro počinje
I nosi sa sobom neke nove decembre i januare
Sve prolazi, znam, i ova će,
Ali ako negde treba da stane, neka stane ovde.

Da jednom kada se vratim
Znam da su postojali dani kada mi nije falilo ništa.

Ovo su upravo ti dani!

Ovo je upravo ta mladost!

Ovo je upravo taj život,
koga ću nekada moći
Samo da se sećam!

I zato živeli dragi moji.
Ovo je sve što imamo.
I shvatićete, jednom, kada prođe
Koliko je sve to značilo
I biće vam jasna prava vrednost.

Kao što je i meni sada
Svih divnih prošlih dana
Koji su otišli u nepovrat.

I zato živeli dragi moji.
Živeli!

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.