Da li si videla moje ključeve?– bilo je pitanje koje je pokrenulo lavinu grubih reči sa njene strane i svađu.
Dok je suprug sikćući naglo napustio prostoriju, moja prijateljica je ostala vidno iznervirana za svojom sudoperom. Uskoro se priča o ključevima pretvorila u dramu u punom obliku.
Sačekao sam da se ona smiri a njen suprug bude dovoljno daleko i ispričao joj priču koju sam naučio u Meksiku u jednom zabavnom parku dok sam gledao trenere delfina.
Rekao sam joj da je to što radi apsolutno nemoguća stvar. Iako je ona možda u pravu, način na koji pokušava da promeni njegovo ponašanje, nepravilan je.
To što je ona pokušava da napravi sa svojim suprugom bilo je isto kao da je pokušavala da nauči hijenu da napravi piruetu na komandu ili šimpanzu da vozi skejtbord.
Gledala me je u potpunom čudu. Nisam obraćao pažnju samo sam nastavio.
Gledao sam kako su profesionalni treneri učili delfine da flipuju i mislim da ista tehnika može da da rezultate i sa balkanskim mužem.– pogledao sam značajno u njene zabezeknute oči i nastavio – Glavna lekcija koju sam naučio od treneta delfina bila je da životinju treba nagraditi kada uradi nešto dobro i ignorisati ponašanje koje nije u skladu sa onim što je poželjno. Prvo moraš shvatiti da ne možeš postići da morski lav balansira na lopti na vrhu svog nosa dok mu ti zvocaš. Isto pravilo važi i za balkanskog muža.
Pa šta da radim, kako da počnem? – pitala je.
Kreni od početka. Šta je ono što te najviše nervira u njegovom ponašanju?
Nervira me što svoje prljave gaće i čarape konstantno baca po kući umesto u korpu za veš.
To se u stručnom žargonu zove aproksimacija – nagrađivanje malih koraka učenja novog ponašanja. Zamoli ga ljubazno, dok si u kupatilu, da ti doda svoje prljave čara kako bi ubacila u mašinu za veš. Kada ih donese zamoli ga da ih ubaci u korpu za veš jer si naprasno odlučila da u mašinu staviš nešto drugo. Kada to uradi pohvali ga kao da je uradio neku jako značajnu stvar. Onda posmatraj. Nakon toga će sigurno doneti i svoj prljavi donji veš i ubaciti ga u korpu. Tada ga poljubi. Kada se sledeći put svega toga seti sam, nagradi ga nećim što on najviše voli. Nakon toga ideš dalje.
Ne možete očekivati da medved nauči da vozi bicikl tokom samo jedne sesije, baš kao što ne možete očekivati od druge osobe da promeni svoje ponašanje hvaleći je što je jednom stavila svoje čarape u korpu za veš. Kada medved napravi prvi korak trener ga prvo nagradi, a zatim traži još jedan korak, a onda još veći korak i tako redom.
Svaki put komunikaciju sa svojim mužem započni pohvalom nekog malog postupka: ako je vozio samo po propisanoj kilometraži, nije trubio na semaforu kada se upalilo zeleno svetlo ili je stiga na vreme po tebe na kraju radnog vremena.– nastavio sam razgovor sa prijateljicom.
Drugi korak je transformacija jednog tipa ponašanja u drugo. Slušao sam profesionalnog trenera kako opisuje kako je naučio velikog afričkog papagaja da prestane da sleće na njegovu glavu i ramena. Uradio je to tako što ga je trenirao da se spusti na tlo. Kada je ptica kretala ka njemu on ju je namamnjivao nagradom da sleti na tlo. Ptica nije mogla u isto vreme da sleti i na glavu gde je naumila i na tlo da pokupi nagradu. Trener je nepoželjno ponašanje transformisao nagradom u poželjno ponašanje. Nagrada je ključna u transformisanju jednog postupka u drugi.
Šta da uradim dok mi muž nervozno šeta iza leđa dok kuvam?
Ti ga jednostavno zamoli da ti isecka peršun, ili narenda sir, daj mu bilo kakvo jednostavno zaduženje a onda ga nagradi pohvalom. A čitavu situaciju možeš da iskoristiš za neki konstruktivan razgovor u prijatnom tonu.
Već sledećeg dana je poslušala moje savete i pokušala. Odmah me je zvala da mi se pohvali kako je eksperiment urodio plodom, i bila je vidno srećna. Prva i druga lekcija su bile naučene – pohvala kao stimulans i transformacija nepoželjnog ponašanja u poželjno.
Prešli smo na korak broj tri. Kada delfin uradi nešto pogrešno, trener nije odgovarao ni na koji način. On je stajao mirno ne gledajući u delfina, a zatim mu je izdavao istu komandu. Poenta je da svaki odgovor, pozitivan ili negativan, podstiče isto ponašanje. Ako ponašanje ne izazove nikakav odgovor, obično nestaje.
Bilo je pitanje vremena pre nego što je suprug moje prijateljice napravio neki pogrešan korak, u tom trenutku moja prijateljica se pridržavala našeg dogovora. Ignorisala je, i pravila se da to ne primećuje. Odsustvo njene reakcije u startu je izbrisalo njegovu primarnu reakciju da nešto uradi iz inata. Kasnije je spontano prestao i da pokušava da radi slične stvari.
Ne pridavanje značaja ponašanju koje nije prihvatljivo gasi isto a pohvala poželjnog ponašanja izaziva sledeće dobro. Transformacija lošeg ponašanu na dobro radi se pozitivnom stimulacijom gde su uključena sva čula kako bi izazvala prijatnost ili bolje rečeno nemogućnost odbijanja, uz obavezu nagradu. Tako vam je i sa decom i sa kućnim ljubimcima, a ni mi odrasli se ne razlikujemo puno od njih.
Znam da je za sve ovo potrebno mnogo discipline da bi se održao unutrašnji mir, ali barem pokušajte, rezultati su trenutni.
Ne čekajte da se neko drugi seti, učinite vi prvi nešto za dobro i sebe i drugih.
Moja prijateljica je postala jako srećna i zadovoljna ponašanjem svog supruga. Svi moji saveti nisu bili usmereni protiv njenog supruga. Da je to tako dobio sam potvrdu vrlo brzo kada me je on pozvao na piće i saopštio mi kako je jako zadovoljan pošanjem svoje supruge koja više nije bila ljuta i besna na njega, koja nije više zvocala i siktala na njega. Oboje su dobili ono što im je bilo potrebno za srećniji brak. Kvalitet njihovog odnosa se značajno popravio.
Na kraju, ne čekajte da se neko drugi seti, uradite vi prvi. Nije bitno ko će početi, bitno je da inspirišemo jedni druge na promenu.
