B A L K A N
Balkan je poluostrvo, povremeno isparcelisano: Istočni Balkan, Zapadni Balkan, Balkanska krčma ( što bi rekao Krleža) i ko zna šta će sve evropskim mudroserima pasti na pamet.
Balkan je i beli konj kojega je jahao moj otac Nikola, tada major JNA, kada je sa isukanom sabljom bio na čelu vojne parade te 1950. godine u Osijeku.
Požutela fotografija više priča od ovih mojih pokušaja da opišem dešavanja iz tog vremena. Imao sam tada godinu dana i tek kasnije mi je ta slika budila ponos na mog oca, jahača sa sabljom.
Veliki brkati vođa svetske revolucije se baš nešto navrzao na nas i otuda vojska na granici i po malo izazivačke vojne parade.
Balkan je nosio Nikolu od položaja do položaja i nestašno se propinjao, pokazujući svoju samosvojnost i snagu. Priznao je Nikola da je Balkanu uspelo par puta da ga izbaci iz sedla, istina na meku baranjsku zemlju, bez posledica po jahača.
Rzanjem je pokazivao zadovoljstvo tim povodima, ali i prisnost sa jahačem.
Pokajnički je pomagao da se Nikola vrati u sedlo. Vojnički konj, ošišane grive, potkresanog repa, istimaren, bele dlake, baš je bio za ponos svome jahaču. Čuvam tu fotografiju, da je pokažem mome unuku Iliji kada bude porastao i mogao da shvati šta je njegov pradeda radio na konju sa sabljom u ruci.
