Introspekcija
Teško je kad se neko zaljubi…
U samog sebe.
Toliko je teško da boli.
Taj nema šta da izgubi,
Ne može da najebe,
A njegovi idoli
Vire iz ogledala,
Sa površine vode,
Sa prozorskog stakla…
Ne bih o njima pripovedala
Jer moj voz ode,
Pravo do pakla
Gde se okupljaju zaljubljenici u sebe same
I otud mame
Sve i svakog:
Lepog i ružnog,
Slabog i jakog,
Srećnog i tužnog…
Ali debelo zaljubljenog u sebe!
Svi narcisi su među nama!
Sagorećemo u mukama!
Nema nam spasa
Od svih užasa
U devetom krugu.
Mi, samozaljubljnici, nosimo tugu
Celoga sveta na svojim plećima…
I bol neopisiv rečima…
Teško onima koji se zaljube…
U samog sebe.
Toliko teško – da ubija!
Ali stegnuću zube!
Nema potrebe
Da budem sudija!
Neću da osudim!
Neću da okrivim!
Pa i ja sebe mnogo gotivim…
Teško je, tako mi boga,
Jače je nego droga,
Burnije nego atomska bomba,
Hladnije nego ledeno doba,
Trajnije nego gladna godina…
Vidite onog gospodina…
On toliko sebe voli
Da dobiješ proliv
Kada slušaš šta sve on o sebi priča.
Koliko sebe veliča…
Ali on čak i ne sanja
Gde će to da ga odvede
I da njegova osećanja
Mogu nekog da povrede…
Nema tu leka!
Staranarodna izreka
Govori precizno:
Sam pao,
Sam se ubio,
Sam se u sebe zaljubio
I onda šizn’o.