Oduzeli mi nisu ništa , ako imam veru, sve je uz mene. Zato zimi, kada su slavski dani, ja se podsetim rašta sam se i rodio. Izabran sam, rođen sam i moje je da ga živim, teško ili lako, al` živeti ga moram, jer sam izabran. Jer je to dar Božiji , život!
Razmišljam i ovako je dobro, neka je samo život živ. I vode da doručkujem, gladan biti neću ako sam je u slast i zahvalnost popio. Jer uvek kažem sebi:Milane, ima njih čudo da ni vode nemaju, i opet kažem Bože ti fala!
…A danas dođe neko ludo vreme, vakat svemu nevaljanome.
Danas čovek nema zdravu ljubav prema sebi, tako ni prema drugom ni prema Gospodu. Zaboravlja korene, ne poštuje pretke. Pokazuje na džep i kaže gde mi je amanet?! Ne zna da ga nosi u duši.
A njemu izgleda duša laka, prazna, pa ne oseća da nosi. Kako li ga samo ne žulja ono zavetovano, jer čuo sam , zna savest da bude teška?! Obeležili život beznađem i uzaludnošću pa svu bi masu on vukao za sobom. A od svih živih bića samo je čoveku dato da bira, ali ja vidim da toga jadan nije svestan.“
