spot_img

Željko Žele Jovanović: Doručak

Bale su curile niz čeljusti zadihanog psa. Dugodlaki Barzoj trčkarao je u ritmu svoje gazdarice. Mlada devojka, u novoj trenerci i sa peškirom oko vrata, nadahnuta motivacionim govorom jedne bivše debeljuce i programom jedne kompanije koji daruje zdravlje za svega šestinu njene plate mesečno, završavala je svoj drugi krug kroz park ovog jutra. Nakon trećeg kruga otići će u svoj iznajmljeni stan, poješče svoj zdrav i izbalansiran doručak i otići će na posao. Doručak koji će pojesti po programu je kompanije koja misli i brine o zdravlju svojih korisnika, ponavljam, za šestinu plate mlade devojke. Što i nije mnogo budući da zdravlje nema cenu. Inače ova rečenica je deo marketinške kampanje pomenute kompanije. Barzoj će ostati usajmljen. U početku će cvileti i grebati zaključana vrata, a nakon što utvrdi da mu zapomaganje neće pomoći, započeće svoje svakodnevne aktivnosti. Nosiće po stanu četku za čišćenje WC šolje, skakaće uz čiviluk u nameri da skine crveni šešir, sanjivo će posmatrati aktivnosti ribica u akvarijumu a onda će dremnuti. Devojka će za to vreme na poslu, preko telefonske slušalice prodavati osiguranja i razmišljati o udaji koja će uslediti nakon što svoju liniju dovede do savršenstva i nakon što, tako zgodna, upozna ljubav svog života.

Dva bloka dalje od poslovnog objekta u kojem mlada devojka pokušava da proda životno osiguranje, neoženjenom, sredovečnom muškarcu, u jednom elitnom restoranu, dva stara poznanika i poslovna partnera upravo završavaju svoj radni doručak. Dvojica uredno oženjenih muškaraca nisu opterećeni svojim linijama. Ukoliko je čovek situiran, onda nije od preteranog značaja kako izgleda. Novac ima tu moć da bude magnet za komplimente. Poveći stomaci koji su se prebačeni preko skupocenih kaiševa sa lepim šnalama upravo su napunjeni. Sirevi od mleka inostranih, aristokratskih krava, morski plodovi i naravno krvavi bifteci koji su im krvavo zaradili radnici, nestali su uz razmenjivanje poslovnih strategija. Naravno, nakon poslovnog razgovora, jer zaboga, u pitanju je radni doručak, uz desert, razgovaralo se o švaleraciji. Sa ustima punim šećera i ponosa, pričali su o svojim zavodničkim umećima. Bez obzira na godine životnog staža, na stomake koji su izolirani povećim slojem sala, bez obzira što su oženjeni i što su zauzeti poslovni ljudi i dalje imaju neverovatnih uspeha kod mladih devojaka. U njihovom hvalisanju mogućnost da se dotične bezglave devojke ne lepe za njih zbog harizme i sala već zbog novca, nema pristup. Doručak je plaćen sredstvom iz budžeta preduzeća i tako plaćen doručak je dodatno ukusniji. Na rastanku se dogovoriše da za vikend organizuju zajednički, porodični izlet.

Nekoliko kilometara dalje, u industrijskoj zoni, sat je označio kraj dvadesetominutne pauze u jednoj fabrici. Na početku pauze, radnici su napustili proizvodni, fabrički pogon, uputili su se ka kupatilu gde su oprali zamazane ruke kako bi u trpezariji pojeli svoj doručak. Budući da im je topli obrok u fabrici ukinut zbog, kako im je objašnjeno, lošeg finasijskog stanja firme u kojoj su zapošljeni, doručkovali su ono što su poneli od kuće ili što su kupili u pekari pre početka smene. Jedan od radnika se nakon što je oprao ruke nije uputio ka trpezariji. Strateški je stao poslednji u red za pranje ruku, a onda se, nakon što je utvrdio da je ostao sam, zaključao u jedan od klozeta. Spustio je poklopac na WC šolji, a zatim je seo na njega. Iz unutrašnjeg džepa radne bluze izvadio je četvrt jučerašnjeg hleba. Četvrtina hleba nije bila rasečena po sredini kako bi od nje bio sačinjen sendvič. Četvrtina hleba bila je usamljena u unutrašnjem džepu. Zaštićen pločicama i vratima od radoznalih i sažaljivih pogleda, počeo je slobodno da jede. Razlog za mršavi obrok svakako da nije dijeta. Glava ovog radnika nije bila opterećena linijom. Ne pamti kada je poslednji put razmišljao o svojoj građi. On svoj hleb nije jeo sa šunkom ili nekim drugim mesnim, hranljivim dodatkom. On je svoj hleb jeo sa mislima o višemesečnoj, neplaćenoj kiriji, neplaćenim računima i o svojoj sedmočlanoj porodici.

Autror: Dragana Simić, za dodatne informacije u vezi slika, možete me kontaktirati na e-mail: dragasimic@orion.rs
Željko Žele Jovanović
Željko Žele Jovanović
Rođen 22. juna 1989. u Kragujevcu u radničkoj porodici. Piše satirične i socijalne pesme i priče, pesme za decu i aforizme. Veruje i bori se za ravnopravnost i slobodu.