Ove godine sam na jubilarnoj 20. Balkanskoj smotri mladih strip autora saznao prilično tužnu činjenicu – Makedonija (sada Severna) ima, zaključno sa izdanjima 2018. godine, samo tri knjige posvećene stripu. Prve dve su „Strip-zapis sa čovečjim likom“ Tomislava Osmanlija i „Makedonski strip u ediciji „Nikad robom““ Vaneta Trajkova. Treća i najnovija, upravo izdata gorepomenute „zaključne“ godine, je ujedno i najtanja po obimu i najobimnija po broju autora (njih je trojica), a bavi se jako zanimljivom tematikom.
Noseći autor knjige, afirmisani scenarista i pisac Aleksandar Stevanov, rešio je da se pozabavi tematikom makedonskih autora u jednom od najvećih izdavača bivše Jugoslavije, novosadskom „Dnevniku“. Doduše, nazvati ovo knjigom je donekle darežljivo, s obzirom da ima samo 74 strane. Adekvatnije je reći da je ovo kolekcija tekstova, od kojih su dva popularno-naučne „studije“, a ostali mahom recenzije bilo individualnih epizoda, bilo kolekcija epizoda iz istog serijala. Naravno, kvantitet nije uvek i kvalitet. Stevanov u prvom od svojih tekstova posvećuje dosta truda i strpljenja analizi edicije „Lunov magnus strip“ i epizodama „Velikog Bleka“ i „Luna, kralja ponoći“ gde su bili aktivni makedonski autori. A od autora, najprominentniji je Ljupčo Filipovski, kome je knjiga i posvećena. Sem njega, govori se i o Lasku Džurovskom i (uslovno rečeno „makedonskom“) Sretenu Draškoviću. Tekst je prožet fusnotama i komentarima popularnih autora sa naših prostora, poput Baneta Kerca, Toze Obradovića i ostalih. Naredni tekst se bavi revijom „Strip Zabavnik“, gde je naravno najprominentniji autor Filipovski, ali gde su se, kao interesantan podatak, javila ni manje, ni više nego pet kasnijih makedonskih autora u vidu autora pisama za rubriku pisma čitalaca.
Međutim, Stevanov nije jedini autor ove knjige. Drugi od trojca tekstopisaca „Makedonskog stripa u ’Dnevniku’“ je ni manje ni više nego eksponent, proponent i adorant mraka, a povremeno i strip-crtač Darko Bogdanov. Darka poznajem od 2011. godine, i imao sam prilike da ga vidim kako se razvija crtački, do te mere da mi nije ni padalo na pamet da bi isti taj Darko mogao da se lati pisanja. A vala jeste – njegovih tekstova u ovoj knjižici je čak četiri, i svaki pojedinačno zauzima dve strane. Pretežno se bave epizodama „Velikog Bleka“ pod domaćom produkcijom, a koje imaju makedonske autore.
Šta reći o Darkovim tekstovima? Pa, malo ide i tamo i ovamo. Iskreno mi se sviđa pristup „moja impresija, nema digresija“ kojom svaki ljubitelj stripa piše, ali se tačno vidi da su ovo Darkovi prvi tekstovi ove prirode, njegova „rana faza.“ Ima tu mnogo „kočnica,“ dosta nesigurnosti u jeziku i izražavanju, dosta mesta za rast. A znajući rast Darka, ne sumnjam da će krajnji rezultat biti spektakularan i znatno čvršći od ovog uratka.
Treći autor mi je bio nepoznanica, barem dok nismo popili pivo u Leskovcu. Sašo Gačev je ovde prisutan sa šest tekstova o Viliju Vildu, gde svaki pokriva po nekoliko epizoda odjednom. Tekstovi su mu znatno sažetiji od Darkovih i imaju više karakter sumacije i „dočaravanja užitka“ opisanog. Iako nije pregnantan kao Stevanov ili deskriptivan kao Bogdanov, Gačev ume da čitaocu dostavi taman onoliko koliko je dovoljno da se pohvali epizoda, ali da ne oda previše zarad nezavisnog kasnijeg čitanja.
Gačev može da se opiše rečju „amater,“ ali na onaj način kako naš veliki strip autor iz Zaječara Dragan Stokić Rajački vidi taj izraz – amater kao neko ko nema formalno učenje, ali ima strast i osećaj za neku disciplinu. Amater u pozitivnom smislu te reči. Njegova biografija na kraju ovog knjižičeta ga mahom navodi kao pisca scenarija i drama, kao i autora kratkih filmova. Mnogo toga je postigao u ovom domenu pre upisivanja Akademije dramskih umetnosti u Sofiji, a sintagma „više studentskih filmova je snimljeno po njegovim scenarijima“ govori za sebe. Gačev je, ukratko, univerzalan u svojim strastima, a samo takvi ljudi i mogu da se rašire na više disciplina i ostave kvalitetan pečat.
Malo sam napisao o samoj knjizi, znam. Ali jedan detalj treba pomenuti. Ne sećam se koji strip autor je ovo rekao u Leskovcu, ali na temu knjige „Makedonski strip u izdanjima novosadskog „Dnevnika““ je lakonski i nadahnuto rekao „pročitao sam je u jednom dahu.“ Meni je trebalo dosta dahtanja, jer ipak ne govorim makedonski, a natucam ga dok čitam, ali savršeno razumem tog trenutno anonimnog autora – ova knjiga je pisana sa tačnim skladom stručnosti, istraživanja, mašte i ljubavi. A kao najnovija knjiga posvećena stripu u Makedoniji, postavlja domaći zadatak budućim piscima. Ta poruka glasi „pišite još, aman!“
