Ljiljana Skelić Vemić: Brod detinjstva

Nebo se nad krovom
pomalo plavi.
Sunce mi u očima.
Brod detinjstva,
usidren je davno…
Priseća se svakog mesta.
Doline naše ispod kuće,
Mušmule u ogradi…
Šume…Potoka…
I đačke torbe na jednom ramenu.
Otkopčane haljine
iznad kolena.
Šuštanja vetra u visokoj travi…
Guštera na kamenu,
ispred mlekara.
Sada se tišina svuda uvukla…
U lavež pasa…
Škripu kapija.
Priznajem…
Zaboravila sam, 
kako, noć tamo diše.
Sa prvom pticom,
u voćnjak ću da sletim…
Pod staru jabuku,
pod kojom sam rasla…
Gledaću jabuke kako dozrevaju…
U podne ću ih brati.
U tišini, noć ću da sačekam…
Nasloniću se na poslednju zvezdu…
Brod detinjstva 
Odsanjati…