Da bih započeo priču o ,,dečaku s gitarom s Koševa“ , kako bi to rekao Đorđe Balašević u svojoj pesmi Duet, moram se vratiti u daleko posleratno Sarajevo, u davnu 1948. godinu, kada je 17. septembra rođen dečačić, čiji je otac bio Italijan, a majka Bosanka.
Ovaj isti dečačić je, već u drugoj polovini šezdesetih godina 20. veka tačnije 1967. godine, osvojio prvu nagradu na festivalu Vaš šlager sezone sa pesmom Lidija. Od tog trenutka, Monteno je redovno osvajao nagrade i priznanja.
https://www.youtube.com/watch?v=rNZ-J4VkaYc
Nakon toga, jedna za drugom, ređale su se pesme kojima je Monteno osvajao srca publike širom bivše Jugoslavije. Neke od njih su Jedne noći u decembru (1970) , Sviraj mi o njoj (1971) , Laž (1972). Godine 1973, na festivalu Vaš šlager sezone, premijerno je izveden jedan od njegovih najvećih hitova Dušo moja, koji se, i posle više od 40 godina, sluša sa istim žarom.
Monteno je, tokom celog života, govorio i sebe smatrao Jugoslovenom. Iz te ljubavi proistekle su neke od njegovih najlepših pesama Sarajevo ljubavi moja (1976) i Zemljo moja (1977).
Montenova muzika je odlikovana posebnim skladom italijanske kancone i bosanske sevdalinke sa posebnim mediteranskim šarmom, predstavljena posebnim lirsko-romantičarskim izrazom koji je ostavljao bez daha. Njegove pesme predstavljaju himnu večitoj ljubavi, onoj, koju je i sam pesnik osetio kroz život.
Svoje pesme je posvećivao Lidiji, Adrijani, Oliviji, Mileni, Martini, Ivani i mnogim drugim ženama, ali njegovo srce uvek je kucalo za Branku, koja je bila njegov pratilac kroz život.
Saradnju je ostvario sa mnogim zvezdama bivše Jugoslavije. Jedan od najvećih dueta ikada snimljenih na ovim prostorima je, upravo, njegov duet sa Oliverom Dragojevićem i pesma Nije htjela (1995).
Takođe, treba napomenuti i njegove duete sa Radom Šerbedžijom, Borisom Novkovićem, Arsenom Dedićem i mnogim drugim velikanima.
Monteno nas je napustio 21. januara 2015. godine u Zagrebu i svojim odlaskom ostavio mnoge duše u suzama. Ali, on će večno živeti u svojim pesmama. Priču o Kemalu Montenu, sarajevskom Mocartu, najbolje je završiti stihovima koje je napisao Đorđe Balašević u njegovu čast.
,, Dečak s gitarom s Koševa, u pesme je odlutao.“
