Ostavio sam ti košulju
I miris prošlog leta
U njoj.
Kad ti bude teško
Od samoće
Pusti je da procveta
Ko rano voće
I biću opet tvoj.
Makar s rukavima
Praznim
Skopčaj je i popuni
Mojim telom
Koje nemaš.
A onda uhvati malu sen
U trenucima neprolaznim
I nastavi prženice
Da spremaš.
Ponesi me kasnije
U postelju tuge.
Napuni suzom
Svoje oko
Pa vikni moje ime
Najglasnije što možeš.
Nek čuju stanari
Na sva tri sprata
Kako me ljubiš žestoko
Dok škripi krevet
Ko od tvog kupatila vrata.
Molim te, voli me!
Umotaj se rukavima
Pa zadrhti kao da ti je zima.
Zatim mi diši u okovratnik
I tako zaspi sama.
Ja sam ništa. Vetar, vazduh,
I boli me što sam tama.
Ja sam patnik
Sa nesrećnim pesmama
Što ti ih neću dati.
Ali znam.
Sigurno znam
Da ćeš u mojoj košulji
Zauvek osvitati.
