OKTOBARske pozorišne premijere i gostovanja u Beogradu

Tokom meseca oktobra publika u Beogradu će imati prilike da pogleda šest premijernih predstava (Narodno pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Pozorište na Terazijama i scena Le Studio) i četiri gostovanja– predstava iz Banjaluke-Prijedora, dve iz Zagreba i sa Akademije umetnosti Beograd. Izdvajaju se premijerne predstave reditelja/pisaca: Tanja Mandić Rigonat/Dušan Kovačević, Marko Misirača/Mata Matušić, Jagoš Marković/Biljana Srbljanović i Miloš Crnjanski/Ana Đorđević. Kod gostujućih predstava izdvajaju se reditelji/tekstovi: Marko Misirača/Dušan Kovačević, Aleksandar Popovski/Vilijam Šekspir, Vinko Brešan/Ante Tomić i Rajko Grlić. Od premijera u Srbiji izdvajamo dve u Novom Sadu: Mia Knežević/Vladimir Arsenijević i Aleksandar Popovski/Erland Lu, Vranju: Nataša Radulović/Borisav Stanković i otvaranje pozorišne scene u Čačku: Jug Đorđević/Sara Radojković, Tijana Grumić i Strahinja Madžarević. Imaćemo prilike da premijerno gledamo dve velike uloge glumaca Vesne Trivalić i Mikija Manojlovića.
Od pozorišnih festivala izdvaja se Festival pobednika festivala u Rakovici sredinom meseca i 22. Festival koreografskih minijatura, 12. i 13. oktobra u Narodnom pozorištu Beograd.

Beogradske premijere:
01. Oktobar: BALKANSKI ŠPIJUN, Narodno pozorište Beograd, scena Raša Plaović
04. Oktobar: NIČIJI SIN, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković
05. Oktobar: VRAT OD STAKLA, Jugoslovensko dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić
05. Oktobar: ZAROBLJENI MOMENTI, Le Studio
26. Oktobar: INSIDE OUT (mjuzikl), Pozorište na Terazijama

27. Oktobar: ROMAN O LONDONU, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković

Beogradska gostovanja:
14. Oktobar: SABIRNI CENTAR, NP Republike Srpske iz Banjaluke i NP Prijedor (Gostovanje u BDP-u)

16. Oktobar: USTAV REPUBLIKE HRVATSKE, SK Kerempuh Zagreb (Gostovanje u Zvezdari teatru)
17. Oktobar: KRALJ LIR, HNK Zagreb (Gostovanje u JDP-u)

27. Oktobar: MASLAČAK I RETARD, Akademija umetnosti Beograd (Gostovanje u NP-u)

Izdvojene premijerne predstave u Srbiji: 
04. Oktobar: PUT OKO SVETA ZA 60 SEKUNDI, SNP Novi Sad

07. Oktobar: TRIPTIH O RADNICIMA, Gradsko pozorište Čačak (OTVARANJE POZORIŠNE SCENE!)
21. Oktobar: BOŽJI LJUDI, Pozorište Bora Stanković Vranje
25. Oktobar: DOPLER, SNP Novi Sad

Predstava meseca (u najavi):

KRALJ LIR, HNK Zagreb (Gostovanje u JDP-u) u 20h

Premijera: 23. februar 2018.

Reditelj: Januš Kic (Poljska)

Igraju: Miki Manojlović (Kralj Lir), Ana Begić, Iva Mihalić, Jadranka Đokić, Milan Pleština, Mislav Čavajda, Bojan Navojec, Goran Grgić, Krešimir Mikić, Ivan Glowatzky, Silvio Vovk, Luka Dragić, Alen Šalinović, Damir Markovina, Ivan Jončić, Ivan Colarić i Ugo Korani

Šekspirov Kralj Lir izazov je za sve pozorišne umetnike, a problemi i pitanja koja tekst postavlja su večni. Šta se događa kada čovek poludi od izneverenih nada? Kada odustane jer je izgubio ne vlast, već sve iluzije? Kada umre slomljenog srca pošto shvata da su njegeve greške odvele nevine u smrt? Kicin Lir traga za onim unutra, za slomom i ludilom čoveka koji je ovde u prvom planu, više kao čovek nego kao kralj. Borba za vlast koje se svojevoljno odrekao tek je okvir za ličnu tragediju, starost, ludilo, slom. To je Lir zagledan u samog sebe.

Ovo je nastavak saradnje koja je 2015. godine,  posle skoro tri decenije, uspostavljena između HNK i JDP-a. Kica je u Zagrebačkom pozorištu mladih postavio komad Biljane Srbljanović Skakavci. Dobitnik je brojnih priznanja.

BALKANSKI ŠPIJUN, Narodno pozorište Beograd, scena Raša Plaović u 20.30h 

Reditelj: Tatjana Mandić Rigonat
Igraju: Ljubomir Bandović (Ilija Čvorović), Nela Mihailović (Danica Čvorović), Dušanka Stojanović Glid(Đura, Ilijina sestra bliznakinja), Katarina Marković(Sonja Čvorović), Milutin Milošević (Podstanar) i Vanja Milačić (Radio-spikerka)

Scenograf: Branko Hojnik, kostimograf: Ivana Vasić, kompozitor: Irena Popović Dragović

Kovačević je ovu satiričnu farsu, koja govori o odnosu vlasti i pojedinca, napisao 1983. godine.

Film ‘Balkanski špijun’ ima kultni status i rečenice iz tog ostvarenja, baš kao i iz Nušićevih komada, postale su sastavni deo našeg govora. Od praizvedbe tog komada pre 35 godina, tekst Dušana Kovačevića je dobio nove kontekstualne slojeve. Ta drama funkcioniše kao da je pisana ne samo ovde za nas već za sve ljude zapadne hemisfere. U fokusu predstave je društvena paranoja i velika tema neprijetalja i suvišnog čoveka. Društvena paranoja je mnogo opasnija od individualne i o tome između ostalog govori naša predstava. Poštene i dobre duše ne mogu lako da se nose sa društvenom paranojom jer ih je između ostalog pregazila svakolika istorija. Ilija Čvorović je neko ko ima 50 godina i živi danas u Srbiji. Naš Ilija Čvorović nije ležao na Golom otoku. Tu tabu temu je Duško Kovačević problematizovao za vreme kada je nastajao film, osamdesetih godina prošlog veka. Naš Ilija je imao jednu zemlju koja se raspala. On je voleo Jugoslaviju, baš kao što danas voli Srbiju, svoju ‘zemlju jedinicu’. On se identifikuje sa zemljom i narodom kao žrtvom istorije. Sa druge strane je, kako kaže, Petar Jakovljević koji je otišao na zapad da bi postao pesnik, a sada pravi biznis u modnoj industriji i želi da u Srbiji napravi nešto moderno i lepo. Iz te dve ljubavi prema zemlji i Beogradu izrodi se velika tragedija, baš kao što su tragične i okolnosti u kojima mi živimo. Tanja Mandić Rigonat.

NIČIJI SIN, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković u 20h
Mata Matišić

Reditelj: Marko Misirača
Igraju: Miodrag Krivokapić, Danica Ristovski, Vladan Milić, Aleksandar Alač, Lako Nikolić, Milena Predić, Andrej Pipović i Jovan Jelisavčić.

Dramaturg: Ivan Velisavljević, scenograf: Boris Maksimović, kostimograf: Tatjana Radišić, kompozitor:Branislav Pipović

Crnohumorni psihološki triler Ničiji sin treći je deoPosmrtne trilogije darovitog hrvatskog dramatičara i kompozitora mlađe generacije, Mate Matišića. U osnovi, to je bizarna porodična drama u kojoj se polako otkrivaju sablasti iz nedavne prošlosti, perioda Domovinskog rata devedesetih godina. Središnji lik je veteran Ivan, a u život čoveka za kog veruje da mu je otac – univerzitetskog profesora, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora Barića, naprasno i ucenjivački upada njegov nekadašnji zatvorski čuvar, Srbin Simo. Matišićevu Posmrtnu trilogiju (2006) čine drame Sinovi umiru prvi, Žena bez tijela i Ničiji sin. Osim u Hrvatskoj, drame su mu izvođene u Bugarskoj, Mađarskoj, Makedoniji, BiH, Sloveniji i Rusiji.

Istiomeni film u režiji Antona Ostojića u Hrvatskoj je izazvao kontroverzne komentare zbog teme kojom se bavi. Ipak, bio je apsolutni je pobednik 55. Filmskog festivala u Puli 2008. godine kada je osvojio čak šest Zlatnih arena, uključujući i Veliku zlatnu Arenu za najbolji film.

VRAT OD STAKLA, Jugoslovensko dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić u 20h

Reditelj: Jagoš Marković

Igraju: Vesna Trivalić, Anita Mančić, Jelisaveta Seka Sablić, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Janketić,  Milica Gojković, Miloš Samolov, Slobodan Tešić

Drame Biljane Srbljanović premijerno su izvedene u preko 200 domaćih i svetskih pozorišta, a prevedene su na 27 jezika.

INSIDE OUT (mjuzikl), Pozorište na Terazijama u 19.30h

Priča prati sudbine šest žena koje se na nedeljnoj bazi susreću na psihoterapiji kako bi se na što adekvatniji način suočile sa preprekama na koje nailaze u okviru muškocentričnog sveta u kom žive. Bez obzira na to koliko su ostvarene kao poslovne žene, udate ili neudate, supruge ili majke, svaka od njih na sebi svojstven način pokušava da se izbori sa stereotipima koji su im nametnuti od strane savremenog sistema ili medijskog predstavljanja slike o idealnoj  ženi koja bi trebalo da bude sve. Da bude idealno vitka, da prati modu, da bude emotivno ostvarena, da bude udata, majka, finansijski nezavisna i uspešna u poslu kojim se bavi… Svaka od junakinja iznosi problem sa kojim se suočava, sa nadom da će pronaći adekvatno rešenje, da će promeniti svoj pogled na svet, da će se smelije suočiti sa svojim strahom i stvoriti za sebe neku novu šansu.

  
ROMAN O LONDONU, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković (koprodukcija sa Beoart) u 20h 

Reditelj: Ane Đorđević
Igraju: Branko Cvejić, Milan Marić, Milica Zarić, LJubinka Klarić, Milan Čučilović, Ivana Nikolić, Srđan Dedić i Davor Perunović

Dramatizacija: Ane Đorđević, kostimograf: Adrijana Pajić, scenograf: Jasmina Holbus. 

Miloš Crnjanski (1893-1977) svakako je jedan od najuticajnijih srpskih književnih stvaralaca prošlog veka. Zasnovan na ličnom iskustvu pisca, Roman o Londonu je priča o tegobnom životu emigranata u tuđini. Prati život dvoje izbeglih Rusa, bračnog para, koji u Londonu u godinama posle Drugog svetskog rata, jedva sastavlja kraj sa krajem u nepoznatom, negostoljubivom, stranom gradu… Ima li mesta sreći u posleratnom svetu u kome nema prijatelja, već samo poznanika i prolaznika, u kome je, čak i u gomili, svako sam… Trošni i memljivi londonski stančići i sobičci slika su puste duše emigranata, bračnih parova poput Rjepnina i Nađe, u kojima u tišini i nemaštini, životare uz bolna sećanja, osećaje nepripadanja, izgnanosti, neuklopljenosti i strepnje. Kakva je to egzistencija u kojoj vam, osim golog života, nedostaje sve: otadžbina, prijatelji, porodica, pa čak i oni koji su neposredno pored vas?

PUT OKO SVETA ZA 60 SEKUNDI, SNP Novi Sad, scena Pera Dobrinović u 19.30h

Reditelj: Mia Knežević

Uloge: Sanja Ristić Krajnov, Milica Trifunović, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Alisa Lacko, Peđa Marjanović, Radoslav Milenković, Dušan Vukašinović, Marko Savković, Aljoša Đidić i Jugoslav Krajnov

Svet se može obići za jedan minut istog dana, a u takvom nezamislivo kratkom vremenskom odsečku svedočićemo mnoštvu odabranih životnih priča, prelomnim trenucima, neobičnim sudbinama ljudi svih mana i vrlina, sličnosti i razlika. Biće to grupni portret s putovanja po raznim meridijanima, jedinstvenoj prostornoj dimenziji koja donosi sliku različitih kultura, društvenog položaja, navika iz svakog kutka sveta: Samoe, Havaja, Brazila, Portugala, Kurdistana, Burme, Australije, Rusije…

TRIPTIH O RADNICIMA, Gradsko pozorište Čačak u 20h

Reditelj: Jug Đorđević 

Igraju: Bratislav Janković, Ivana Terzić, Aleksandar Đinđić i Una Đelošević

“Triptih o radnicima”, pozorišno je uprizorenje koje za svoj tekstualni predložak uzima tri dogadjaja, u kojima su glavni akteri radnici i fabrike u kojima rade. Indirektno ili direktno, istorijski ili u ovom trenutku, tri jednočinke komuniciraju sa generacijom naših praroditelja, roditelja i sa nama. Pitanjima, koliko su se stvari promenile i koje su životne opcije ljudi koji po nekim nepisanim društvenim klasifikacijama, pripadaju samom korenu društva, ili barem društva kakvim ga danas poznajemo, ovaj triptih pokušava da odgonetne. Jug Đorđević 

DOPLER, SNP Novi Sad, scena Pera Dobrinović u 19.30h

Reditelj: Aleksandar Popovski 

Igraju: Strahinja Bojović (Dopler), Radoje Čupić, Jovana Stipić, Isidora Vlček, Nenad Pećinar, Aleksandar Gajin, Milorad Kapor, Jovana Balašević, Igor Pavlović
 
„Laž je divno sredstvo koje mnogi suviše retko koriste. Neverovatno i efikasno. Kažeš jedno, a misliš nešto sasvim drugo. Fantastično“, kaže protagonista Andreas Dopler, pasionirani biciklista, muškarac u najboljim godinama, koji napušta dom, porodicu, društvo i odlazi…
Delo ovog, sada već kultnog, norveškog pisca je kritika savremenog potrošačkog društva, prepuno osobenog humora i ironije, likova, antijunaka, koji promišljaju svoj položaj u odnosu na porodicu i na zahteve modernog doba.

Više o gostujućim predstavama:
SABIRNI CENTAR, NP Republike Srpske iz Banjaluke i NP Prijedor (Gostovanje u BDP-u) u 20h
Dušan Kovačević

Premijera: 18. oktobar 2017.

Reditelj: Marko Misirača
Igraju: Đorđe Marković, Nataša Ivančević, LJubiša Savanović, Slađana Zrnić, Boris Šavija, Miljka Brđanin, Zlatan Vidović, Bojan Kolopić, Snježana Štikić, Siniša Vučićević, Aleksandar Stojković Piksi, Goran Jokić, Boško Đurđević i Dean Batoz

Velisavljević i Misirača napravili su adaptaciju u kojoj je Kovačevićeva crna komedija o našim naravima i mentalitetu izvrnuta naglavačke, izmenjena i radikalno drugačije pročitana od svih dosadašnjih inscenacija.  

Odlučili smo da se vratimo u ne tako davnu prošlost, u Banju Luku i Krajinu 1990. godine, uoči rata u Hrvatskoj i BiH, u doba početka privatizacije i pljački velikih firmi pod maskom „stimulisanja privatnog biznisa“, i kroz ideju profesora istorije o stvaranju Gradskog muzeja narodne revolucije u želji da očuva tekovine NOB-a, lociramo kada je i kako (ponovo!) počelo i kako se razvijalo ludilo na ovim prostorima. Da se zapitamo da li je sve bio privid i koliko je taj privid trajao. Posebno mi se učinilo zanimljivim vratiti se u to vreme i u te okolnosti danas kada je na snazi opšti revizionizam i kada političari masovno koriste i zloupotrebljavaju ideološku dezorijentisanost naroda na ovim prostorima. Ova predstava bi tako mogla da funkcioniše na više nivoa: i kao društveno-politička groteska i kao intimna porodična drama. Marko Misirača.

USTAV REPUBLIKE HRVATSKE, SK Kerempuh Zagreb (Gostovanje u Zvezdari teatru) u 19.30h

Premijera: 25. februar 2017.

Reditelj: Vinko Brešan

Igraju: Borko Perić, Nikša Butijer, Ana Maras Harmander, Damir Poljičak, Matija Šakoronja

Vedran Mlikota/ Hrvoje Kečkeš Profesor Vjeko živi u centru Zagreba s Hrvojem, nepokretnim ocem, nekadašnjim ustaškim oficirom. Vjekin užitak su noćne šetnje kada, obučen kao žena, luta gradom. U jednoj od tih šetnji pretuče ga grupa mladića. U bolnici ga prepozna Maja, medicinska sestra koja živi u podrumu njegove zgrade. Od toga trenutka Maja počinje da se brine o njemu i njegovom ocu. Zauzvrat Vjeko Majinom mužu, policajcu Anti, pomaže da pripremi ispit iz Ustava Republike Hrvatske… Tako počinje ova priča o ljubavi i mržnji, priča o četvoro vrlo različitih ljudi koje je sudbina iznenada učinila međusobno zavisnim…

Nakon velikog uspeha jednog od najhrabrijih filmova novog milenijuma, Ustav Republike Hrvatske stiže i sa pozornice Satiričkog kazališta Kerempuh.

MASLAČAK I RETARD, Akademija umetnosti Beograd (Gostovanje u NP-u) u 20.30h

Premijera: 5. mart 2018.

Reditelj: Mirjana Karanović

Igraju: Bojane Đurašković i Dimitrije Stajić

Komad prati druženje i odrastanje kroz prvu ljubav dvoje dece – devojčice sa poteškoćama u razvoju koja živi sa majkom i dečaka prepuštenog ulici koji diluje drogu. Popović surovo lirski osvetljava emotivni život ovo dvoje dece, pokazujući zapravo da je potreba za sigurnim detinjstvom – posebna potreba svakog deteta.

Izvori: