Velika očekivanja rastu sa suncem i bura osećanja izazvana dubokim potresima podnevne gradske vreve.
Onda spuštanje sprat niže do trenutka kada se ukaže onaj sveti momenat polaska ka domu.
Put, žamor, gužva, mirisi, smrad, sivilo pomešano sa bojama ranih cvetova koji prkose gradskom smogu i još sprat niže.
Ulazak u odaje koje zrače radosnim osmesima ponovnih susreta, prizemlje, sunce u zalasku za obzorje, boje zlata i bakra raširene i raštrkane po nebeskom platnu.
Suton.
Noć koja nekom donosi novi let ka visokim spratovima i više, a drugima podrumsko osećanje teskobe soba bez kiseonika, spuštenih svodova.
Koji san ćemo usniti zavisi od leta i jačine krila, od ljubavi koju duša slaže po policama ostave i otvara u momentima nesvesnog, po svojoj volji i po svom apetitu.
Onda, laku noć sanjači visokoletači.
