KOBILA SUZI
„Moja kobila Suzi, često se šeće po pruzi! “ , odzvanja mi refren pesmice Džimija Stanića. I vrapci na krovu su je pevali. Ta zavodljiva bedevija, šetačica po pruzi, mamila je uzdahe konjske, pastuvske
populacije.
Jedino nije jasno po kojoj se pruzi šetala. Voz ili vlak, kolodvor ili peron? No, važno je da je šetala i da su o njoj pevušili na svim jezicima i jezičcima naroda i narodnosti bivše nam domovine.
Ja sam je smestio samoinicijativno, bez konsultacija sa istom, na Lajkovačku prugu. Ta je pruga opevana i toliko poznata da mi se nekako najbolje uklapa u tekst pesme a i mentalni sklop kobile Suzi. Malo grubo rečeno: kobila Suzi za tako graciozni primerak konjske lepote. Zato sam predlagao da se tekst pesme donekle izmeni, ali, nije vredelo.
Ostade kobila Suzi, često se šeće po Lajkovačkoj pruzi. Kad idete za Valjevo vozom, pogledajte kroz prozor i sigurno ćete je videti. Mirno pase travu i maše repom, braneći se od muva i glumeći nezainteresovanost od pogleda mladih ždrebaca.
Dostojanstveno noseći svoju popularnost.
