Pazi se sine, čuvaj se sebe i svojih slabosti. Ne idi uzdignute glave, sapećeš se na ono što ti je pred nosom. Beži od svega što ljudi zovu zlom i porokom.
Ne ruši se kuća, sine cigla po cigla kao što je građena. Ne, kad se ruši, pada komadina, pola zida se odvali. Polomi sila i beton i gvožđe, eksere počupa. Zlo kad krene grabi noktima i zubima. Vuče i nosi, sve pred sobom kida.
Teško se gradi a lako ruši, kao što se teže rodi nego umre.
A nije dobro slabije od zla, samo je sporije i tiše. Ono te samo zagolica, pa ga nekad i ne vidiš.
