Dugo se sve podrazumevalo i toliko je postalo izlizano da je sad rigidno tražiti od učenika da izbegavaju pirsinge, veštačke nokte, silikone, mini-suknje, dekoltee.
Već tri godine prof. dr Nada Trifković, direktorka Medicinske škole u Beogradu, primenjuje nesvakidašnji pristup u edukaciji i zabranjuje učenicima da na nastavu dolaze u nepristojnom izdanju, a od ove godine i da koriste telefon na času.
Ona je za „Blic“ otkrila kako je uspela da zabrani tetovaže, duge nokte, pirsinge, ali i mobilne telefone, ali i da đake poduči lepom ponašanju dajući im šansu, a ne kažnjavanjem.
– Ne smatram da je kodeks ponašanja strog, već da vraća granice pristojnosti. Dugo se sve podrazumevalo i toliko je postalo izlizano da je sad rigidno tražiti od učenika da izbegavaju pirsinge, veštačke nokte, silikone, mini-suknje, dekoltee. Sem upadljivog izgleda postoji i konstantna agresivnost i vulgarnost u razgovoru, a najčešće se primenjuje tamo gde se najviše koristi, sa vršnjacima u školi, što je veoma žalosno. Jedini cilj je bio da se učenici vrate u granice pristojnosti – počinje pedagošku pouku dr Nada Trifković.
Kaže da je trebalo samo skrenuti pažnju na to da vulgarno nije isto što i izazovno i lepo.
– One pre svega moraju da poštuju sebe. Razumem da svako želi da drugi imaju ulepšanu sliku o njemu, ali ne razumem da neko krnji tu sliku kroz vulgarnost. Nakon dosta vremena, rada i truda ono što je pre tri godine bilo pravilo, danas je izuzetak. Stoga sada kada se neka devojka pojavi u školi u mini-suknji sa silikonima, tetovažama i pirsinzima odmah joj bude neprijatno jer je jedina takva u razredu – ističe direktorka škole u kojoj se obrazuju budući stručnjaci.
Teško je mladima postaviti bilo kakve norme bez otpora, međutim, na njenu ideju o isključivanju telefona na času, čak su se i današnji milenijalci lako navikli.
– U ovom veku mobilni telefoni su zauzeli primat. Korišćenje interneta od društvenih mreža do Jutjuba savremenom čoveku je kao priključak na infuziju. Naša deca komuniciraju putem telefona i mi njima upotrebu istog ne možemo u školi u potpunosti zabraniti. Korišćenje mobilnog u toku nastave nije u njihovom interesu, jer onda nisu u stanju da je prate. Nije realno da uzimamo telefone od đaka. Imamo ih 2.000 i bila bi velika peripetija. Najefikasnije rešenje i ono kako smo mi rešili taj problem je da svaki učenik stavi svoj ugašeni mobilni telefon na klupu gde je vidljiv nastavniku – navodi ona.
Prvi korak ka promenama pak nije se svideo njenim kolegama.
– Najviše sam se razočarala kada sam videla da je u prosveti otpor prema promenama veći nego u drugim oblastima, a očekivala sam da su ljudi koji tu rade najotvoreniji za nove ideje. Bez promena stojite u mestu. Mi prosvetari smo ti koji proizvode budućnost, a bez promena nema budućnosti. Koliko god ljudi priželjkuju promene, zbunjenost, strah, otpor su prva reakcija, stoga mi moramo biti spremni ići korak napred. Kada govorim o promenama, ključna reč je upornost – ističe dr Trifković.
Novi pravilnik o društveno korisnom radu koji stupa u škole 31. septembra, u Medicinskoj školi je još ranije zaživeo, a đaci te ustanove rado se odazivaju u akcijama pomoći.
– Đaci naše škole uveliko se bave društveno korisnim radom. Oni volontiraju i donose pomoć kad god mogu. Kada su bile poplave, nije moglo da se uđe u školu od paketa pomoći koje su đaci spremili. Oduševljava me činjenica da se sami u tome pronalaze i što im znači da pomognu drugome, što je i logično s obzirom na profesiju. Kada je u pitanju novi pravilnik o društveno korisnom radu, moj savet je da se takav rad ne sme shvatiti kao kazna. Suštinu postizanja rezultata ne obezbeđuje pravilnik nego njegova primena. Nadam se da će se ustaliti izraz „šansa“, a ne kazna. To je đacima idealna prilika za socijalizaciju. Ne smemo deci da damo poruku da biti fin treba samo po kazni – kaže doktorka.
Koliko su mere u ovoj školi delotvorne najbolje govore pohvale koje joj stižu od institucija u kojima se njeni đaci zateknu nakon škole i na to je najponosnija.
Razgovor i sa đacima i sa roditeljima
Savet kako da pravilnik koji vlada u Medicinskoj školi zaživi i u drugim školama dr Nada Trifković objašnjava jednostavno.
– Sa decom treba pričati, treba ih savetovati, treba uticati da oni negde sami shvate da to što rade nije dobro za njih same. Utoliko je teže što adolescenti imaju prirodan otpor, ali ja se sa tim borim tako što razgovaram na svakodnevnom nivou i sa učenicima i sa roditeljima. Deca nisu ista kod kuće i u školi i zato moramo da se roditelji, profesori i mediji ujedine da bismo mogli od njih da napravimo čestite ljude. Preko noći ne možete promeniti ništa i nemoguće je da bilo koja mera donese odmah rezultate, stoga treba biti istarajan – zaključuje direktorka Medicinske škole.
Izvor: Blic
