Mnogo je zeznuto kad te savladuju sopstvene misli. Pogotovo negativne.
Kao da si medju četiri zida i samo nešto kontaš u glavi, gubiš vreme i ne vodi te ničemu. Imam takvih dana. I često razmišljam negativno. I često mi zameraju na tome; na brzopletosti tokom govora jer nekad više ne neprikladnih nego prikladnih situacija. Buntovno..
Teško je biti pozitivan ako želiš da isteraš pravdu; ako želiš da pomogneš a ispadneš grbav; ako gledaš samo sebe a druge ne.. Medjutim, sve dok sebe gledaš postoji mogućnost da te drugi poštuju. Možda gubiš neke prijatelje, ali isto tako i dobijaš. Ipak imaš svoj mir. Spokojan si.
Teško je dok si makar malo pozitivan da istrpiš veliku količinu negativnosti. A toliko je takvih ljudi oko tebe. Čak si i ti takav ponekad, nekad često.. A treba se potruditi i privući one suprotne, pozitivne. Što je teško.
Retko ko je pozitivan; ljudi danas su uglavnom spuštene glave, hodaju kao da ih neko ili nešto tera a ne svojom voljom; često namršteni i ako pogledaju u vas bivate odmereni od glave do pete u lošem kontekstu..
U kakvom to kontekstu živimo, ka kakvoj budućnosti idemo, hoćemo li išta promeniti?! To jedino mi možemo, samo još da hoćemo! Samo da zadržimo pozitivne misli, pozitivan stav!
Čudan je život. Sve što uradiš ili ne uradiš, ostaviš ili ne ostaviš trag za sobom, bivaš zakopan. U crnu zemlju i to je sve. Za svakog pokojnika uglavnom samo najlepše reči. Ne moraš se ni kao živ truditi mnogo haha..
Ovo nije beg od stvarnosti, niti odvraćanje od pozitivnih misli. I koliko sam god sanjar opet sam i realista..
Nemam neku konkretnu temu za pisanje, ali opet eto malo da otvorim dušu. Da prenesem misli na papir. Inače, malopre završih čitanje knjige Paula Koelja po nazivu Alef. Ne svidja mi se knjiga, ali poštujem pisca i trud. Svako svoje mišljenje ima, drugačiji pogled na svet. A sad je na redu Šerlok Holms i Crvena nit…
