Ne taknuvši zvono srca
ono gudi s tvojih grudi.
Svira, kuca.
Sva se stresoh od pomisli
dal me žudi…
Nedodirah tvoje lice
obrub usne, trepavice.
Neostrunih lire srca
a grud zuji, zemlja puca.
Sva se slomih od pomisli
kako l’ ljubi…
Ne obravši ni poljupca…
Ne osetih dodir ruku.
Toplu plimu, susret oka.
Sve u duši ludi, sneva
od razbudja, dal’ sam želja…
Evo ima pedlja leta
kako devam se u žegi.
Ne dorekoh kolko treba.
Sanak rudi, sanak peva
dozrelu pesmu ljubavi.