U cik zore spreman
da hladnim željezom
prikiva konjsko kopito
prašnjavih puteva druma.
Prisiljen na udarce gvožđa
kuje mač u vrelom ždrelu
usijane čestice neba.
I sve me nesebično raduje
kada mi rukom pokazuje
da je brži od dugog dana.
Vatru pravdi pre svitanja
I pesmi u kojoj nema grešaka
Svanuće nebo novih potomaka
I sinova što su učili od kovača
Usijane čestice olova i neba
Pred mačem razumnosti i poštenja
Da kovačev mač seče iz pravde
Na dva jednaka dela časti.
