Puna vreća laži
U čudnom kraljevstvu Tamo daleko,
U kome teku med i mleko,
Ustade kralj i glasno zatraži
Da mu podanici smišljaju laži.
Malo da obrću,
Više da okreću
I da tim lažima napune vreću.
Shvativši da baš niko neće
Prvi korak da napravi,
Kralj se isprsi i na dno vreće
Svoju diplomu hrabro postavi.
Odvažila se dvorska luda
Da pruži podršku svetloj kruni
I da dokaže da ima muda,
Da svojim lažima vreću dopuni.
Nadasve mudri ostali dvorani
Verni i odani svome kralju,
Mada ne behu primorani –
Svi su lagali za medalju.
Slede kraljevi namesnici,
Ko će da laže više i dalje.
I na levici i na desnici –
Lažu zajedno sa svojim kraljem.
Ljupke, milosrdne dvorske dame
Našminkale se na brzinu,
Šljašte k’o svetleće reklame
I bez pardona lažu čim zinu.
Grlate kraljeve glasonoše
Već su se privikle na blamažu.
Bez griže savesti stanu na ćoše
I ne trepnuvši debelo lažu.
Brojni prinčevi i princeze
Smatraju da je jedino važno
Da se smeškaju i da se keze,
A sve što govore je glupo i lažno.
Na kraju kolone stoji jedan paž.
I čeka, strpljivo čeka u redu
Da i on izrekne svoju laž,
Što doprinosi većem ugledu.
Svi su lagali k’o pomahnitali.
I to na sve moguće teme.
Neki iz glave,
Neki su čitali,
Neki sa tremom,
Neki bez treme…
Sve je k’o voda teklo po planu,
Bez trzavica i bez problema,
Dok jedan mudrac,
Predsednik SANU,
Koji na jeziku dlake nema
Nije sve pomerio iz korena…
Skrenuo im je pažnju
Na jednu šarenu lažu
Koju svi pevaju poput refrena…
U čudnom kraljevstvu Tamo daleko,
U kome teku med i mleko,
Kralj je iznenađen odmah rek’o:
„Moja kraljevska čast i moja svetla kruna
Kažu mi da je vreća puna,
Zaveži vreću da ne pukne…
A onaj mudrac neka umukne…
Ako otadžbina od vas traži –
Ima da verujete u laži!
I neka vas je sramota!“
I svi su onda dugo i srećno
Živeli do kraja života!