Sinoć je tuga iskopala
Skrovišta u tvojim očima
Vjetrovi su odnosili zaborav
Da ne stigne do svitanja
Zato ti je osmijeh jutros iskopnio
A ja sam uzalud stražario,
Uzalud sam nad tobom bdio
Jer sve što te najviše boli
Još jednom te je stiglo
Još jednom je bilo jače od nas
Sinoć su nas bogovi napustili
Niko se za nas nije molio
Jer niko nije znao šta se zbiva
Razoreni svijet pod nama je nestajao
I ko zna da li smo mogli nešto sačuvati
Koplja nepravde u nas su zarili
Tvrđava sada nije izdržala
I ovaj put strahovi su se uvukli
Ispod koraka naše hrabrosti
Znam, snage nam nedostaje
Glupo je, riječi su suvišne
Ali me tjeraju da nađem skrovišta
Da otkrijem gdje se radost sakrila
I znam da znaš, da je ljubav
Ono što će nas spasiti
Ali koliko dugo još do toga ima
Koliko još borbe preostaje
To niko ne može da zna
Naše je da se nikad ne predamo
