Nekoliko decenija je bio deo svakog doma. Uz bračni krevet, za spavaću sobu. Uz trosed , za dnevni boravak. Uz dva kauča, stočić i dve fotelje, za gostinsku sobu. Zamenio je teške šifonjere od punog drveta sa mat ili visokim sjajem oblogom. Zauzimao je veliki prostor u sobi. Od zida do zida. Stizao bi u delovima. Onda bi majstori iz Simpa, Treske Ili Novog doma satima sklapali daske, šafove, šarke, lajsne. Utezali ga, nivelisali, ako je neophodno i kajlovali. Sve dok ne bi bio spreman za upotrebu.
Imao je obavezni otvor za televizor, policu za knjige, deo sa staklom, bife, fioke, deo sa oklagijom za kačenje i nekoliko pregrada sa policama.
Prvo bi se stavio televizor, mada nije bio predviđen otvor za kablove, što je često bio problem. Potom se u deo sa staklom poređaju najlepše šoljice, komplet kristalnih čaša i uramljena slika. Knjige se ređaju dubeći, da se vide naslovi, pa se malo iskose. Ispred se opet stavi neka porodična fotografija. U zavisnosti od mesta gde se nalazi regal, bife je imao najrazličitije sadržaje. Od pića i poslužavnika za goste, do tegli sa slatkim. Ponekad bi tu stajala važna dokumenta, lepe kese, termosi, neraspakovano posuđe.
Fioke su bile namenjene za papire, slike, dokumenta i rublje. Na oklagije bi se okačili kaputi, košulje i suknje. Prostor dole,ispod okačene garderobe bi bio popunjen savijenim ćebadima, jorganima i jastucima.
One najviše pregrade su služile za odlaganje garderobe kojoj nije sezona i stvari koje je odavno trebalo baciti, ali su se čuvane jer mogu zatrebati. Najčešće nikada nisu zatrebale, ali se nisu bacale. U ostalim pregradama, često u dva reda bili bi složeni ostali delovi sezonske garderobe, čisti i popeglani peškiri, posteljina, stolnjaci, vezena i heklana milja.
U regalima se ponekad čuvao novac. Zavučen negde između onoga što se retko uzima. Bio je on mesto i za skrivanje pisama, slika, prvih cigareta. Ako bi ostalo malo prostora do zida tu bi se zavlačila sklopljena dečija kolica, roleri, kutije sa obućom. Na vrh, do plafona su odlagani ramovi sa slikama koje su deca poskidala iz svojih soba, gobleni kojima je prolazila moda.
U regale je stajao pozamašan deo kućnog imetka. Retko su se pomerali. Iza njih je zid ostajao one boje koja se zatekla kad je montiran.
Ako se morao rasklopiti ili preseliti, nikada više nije mogao ostati isti. Negde bi se okrnjio ćošak, izgubio šaf, olabavila šarka…
Sa novim vremonom došli su i novi ormari. Drveni i od univera. Danas su i sobe manje i navike drugačije. Još ponegde čitav zid zauzimaju regali, sa velikim delom pokućstva u sebi.
