Ugovori o stipendiraju najboljih studenata doktorskih studija su dodeljeni, a ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević poručio je studentima da ministarstvo iz godine u godinu povećava budžete za stipendiranje doktoranata i mladih na svim nivoima obrazovanja.
Foto: Pxhere
Ministar Mladen Šarčević je naveo da je u toku rad na novoj strategiji koja će obuhvatiti projekcije obrazovanja do 2030. godine, kao i da će se raditi na novom modelu finansiranja visokog obrazovanja.
„Sve to ima za cilj da se formira mnogo veći budžet za stipendiranje mladih ljudi, da oni koji ostanu znaju zašto su ostali i da im se to isplati“, rekao je Šarčević i dodao da u okviru stipendija koje se dodeljuju postoje i sredstva za troškove izrade doktorata, istraživanje, korišćenje onlajn pretrage preko baze Narodne biblioteke i posete stranim univerzitetima kroz različite programe.
„To nije dovoljno, ali je svakako bolje. Mi ćemo se truditi da bude mnogo novina, radimo novi fond za nauku koji će biti potpuno istraživački i u kome će učestvovati mnoga ministarstva i ministarstvo privrede“, objašnjava Šarčević.
On je naveo i da je jedan od ciljeva nove strategije i povećanje broja fakultetski obrazovanih, ali na način da njihovo obrazovanje bude kvalitetno.
„Želimo da Srbija ponudi takve uslove da mladi nemaju razloga da napuste Srbiju osim turistički i da im se isplati da ovde ostanu“, zaključio je ministar.
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević rekao je da BU obeležava 210 godina postojanja ove godine i podsetio da su prve doktorske disertacije dodeljenje nakon 1905. godine.
Rektor je naveo da je povećanje broja doktora nauka usledilo nakon odluke da profesori na fakultetu moraju da završe doktorske studije, kao i nakon uvođenja Bolonjskog procesa.
„Stvari su se menjale tokom istorije, ali ostalo je uvek zajedničko da svaka doktorska disertacija treba da bude značajan doprinos našem znanju“, zaključio je rektor.
Ministar Šarčević dodelio je ugovore o stipendiraju za 16 prvorangiranih studenata, a jedna od njih, Jelena Milenković sa Geografskog fakulteta, koja je stipendiju za doktorske studije dobila za oblast geonauke, kaže da je ovo odskočna daska za ostanak u Srbiji.
„Ne mogu da garantujem da je ovo dovoljno, budućnost će pokazati, ali jeste odskočna daska da ostanemo i doprinesemo nauci u Srbiji“, kaže ona za Tanjug.
Dodaje, da je novac ohrabrenje, ali da ostaje unapređenje tehničkih uslova koji još nisu na zadovoljavajućem nivou.
„Ipak idemo na bolje, za par godina pretpostavljam da će biti bolje nego sada. Za Geografski fakultet najveći je problem što nema svoju zgradu, pa se selimo iz jedne u drugu zgradu tokom dana, to je naporno za studente, jer Beograd nije mali“, istakla je Milenković.
Upitana koliko je teško doći do pozicije doktorske stipendistkinje, ona kaže da je veoma teško i da su potrebne velike žrtve.
„Noći se provode nad knjigom da biste dobili ocenu koje želite, ne izlazite sa društvom, prolazi vam mladost u tom napornom radu, ali kada ste stipendista ministarstva shvatite da se sve isplatilo ili mi barem sada tako izgleda“, zaključila je Milenković.
Izvor: rts.rs
