Čaroban je moj svet.
Trenutke sreće sama pravim.
Zapevam jutru,
dok se oko mene hvata.
Kroz rosnu travu, bosa zakoračim.
Klanjam se cveću
oko mene dok pleše.
Sunce gledam pravo u oči.
Bože…
Kako su krupne i zračne.
Osim lepote,
u moj pogled
ne može ništa stati.
U silnom zanosu,
vetar neka me okupa.
Zaplesaću sa njim, suncem i cvećem.
Mislite…
To nisam ja!
Ludost je slatka,
u jutrima bosim.
Ljiljana Skelić Vemić: Trenuci radosti
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.
