Usidrila ljubav svoje prostranstvo,
došla topla, iskrena da u srca slije
sve snove kad u dušu prospe
svoju lepotu i pomiluje zagrljajem
dva vetra sjedinjena burom strasti
pomešanih osmehom kroz došlu noć
što vam stope prati na prag raju,
pomahnitolo vas uzdiže i obara,
deli njena sila nepoznate lekcije duši,
kap po kap otrovne snove spaja
u deliće ostvarene stvarnosti.
Trepere srca, baršunastim snovima uzavrela,
okusila mirisni nektar sa tela,
na poljanama sreće postala voljena,
ukrašena noćnim pokrivačem
nebeskog svitanja u vašim očima,
igraju mesečevi zraci, dočekuju nežnosti
uzvraćaju topli poljupci,
prosipaju izdanci rođeni
plavu rapsodiju misli složenu u noći,
slažu se dodiri,sjedinjeni jutarnjom rosom
okupanih tela, pljušte nežnosti,
draže draži po polju snova
igraju talasi osetljivih zona nemira,
ispraćaju prošlost ljubavnici,
dočekuju iznova novu noć, bez zora.
