Iako će vam zvučati kao scenario Sci-Fi filma, imajte na umu da se to stvarno dešava
Sećate li se filma „Državni neprijatelj“, u kom Vil Smit postaje meta američke Nacionalne agencije za bezbednost? Snimljen pre tačno 20 godina, film funkcioniše kao izlog tehnologije razvijene za potrebe nadziranja, praćenja i uhođenja ljudi, a njegovo prikazivanje i danas stvara popriličnu nelagodu, jer dokazuje da se svaki korak s lakoćom može nadzirati.
Ali, stvarnost je zapravo još strašnija, čak i ako niste skloni teorijama zavere, digitalna tehnologija je u međuvremenu doživela veliki skok pa „Google“ i „Facebook“, ako ste njihovi korisnici, znaju više podataka o vašim potrošačkim navikama od porezne uprave. I ne samo to, poznaju i vaš karakter bolje od vlastite majke ili partnera s kojim ste 25 godina u braku.
Microsoft stao iza blockchaina: Kompanija razvija poseban sistem za čuvanje ličnih podataka u svetu kriptovaluta
Najviše, nema sumnje, o vama zna vaš pametni telefon koji ne beleži samo vaše razgovore i poruke, nego i kada i kakve ste internet stranice posećivali, gde ste bili u svakom tom trenutku, kuda i na koji način ste se kretali, šta ste plaćali i gde… Sve to, međutim, već je poznato… A šta je sa automobilima?
Zato je ekipa portala jutarnji.hr, u saradnji sa kompanijom „INsig2“ koja se bavi digitalnom forenzikom i sigurnošću, sprovela malo istraživanje o tome šta sve mogu da zapamte automobili. Eksperiment je rađen na automobilu marke „Ford Focus“, ali rezultati važe za sve „modernije automobile, u nastavku imate detaljnija objašnjena.
Google je odlučio da promeni veoma važno upozorenje u Chrome browseru
Evo do kakvih saznanja su došli:
UKRATKO ŠTA SVE VAŠ AUTOMOBIL PAMTI:
1. Je li vozio?
Memorija automobila beleži svaki put i najbanalnije stvari – kada i gde je automobil otključan i zaključan, kada je motor upaljen i ugašen…
2. Ko je vozio?
Ukoliko vozač ima aktiviranu opciju automatskog povezivanja telefona s automobilom može se utvrditi i ko je vozio automobil
3. Ko je izašao?
Upozorenje za vezivanje sigurnosnog pojasa pokreću senzori u sedištima, koji beleže broj putnika, a automobil pamti i otvaranje vrata
Foto: Pixabay.com / Senzori u sedištima beleže broj putnika, a automobil pamti i otvaranje vrata
4. Kuda je vozio?
Skoro svi moderni automobili imaju ugrađen GPS modul koji beleži kretanje, čak i ako automobil ne nudi opciju navigacije
5. Kako je vozio?
Pomoću podataka koje beleže senzori sistema ABS, ASR i ESP forenzičari mogu tačno da odrede kako je neko vozio
6. Kakav vozač je vozio?
Uz sistem nadzora umora vozača, automobil pamti je li vozač bio odmoran ili nepažljiv i rastresen u vožnji
7. Šta je radio?
Automobil zna je li vozač razgovarao mobilnim, pisao poruke i kome, slušao muziku i koju…
Beleži sve što dotaknete
Skoro sve što dotaknete u automobilu ima svoj senzor ili prekidač te biva zabeleženo u memoriji. Da bi se pristupilo tim podacima, neke automobile je dovoljno spojiti preko USB priključka, a kod nekih treba doslovno iskopati memorijski čip. Nakon što je glavna pločica s memorijom izvađena (u ovom slučaju dva čipa po 8 GB), pomoću adaptera se spaja na napajanje i prenosni računar, a zatim se pomoću posebnog programa izvlače sačuvani podaci.
Bez pitanja:
Kretanje automobila se beleži i kada on „nema“ navigaciju. Iz memorije multimedijskog sistema stručnjaci iz „INsig2“ izvukli su i čitav zapis kretanja „Ford Focusa“ koji su testirali, iako automobil nema navigaciju. Tačnije, nema je uključenu, ali kako se ispostavilo, imao je ugrađenu. Proizvođačima automobila, bilo bi preskupo i komplikovano da prave pojedine sklopove za svaki automobil, zavisno od opreme i specifikacije.
Znatno im je jeftinije da proizvode jedan modul koji sadrži sve što je moguće naručiti, pa onda pojedine mogućnosti ostaviti isključene, jer ih kupac nije izabrao prilikom kupovine automobila.
Foto: Pixabay.com / Kretanje automobila se beleži i kada on „nema“ navigaciju
Stariji su sigurniji: Što je auto noviji i opremljeniji pamti više podataka
Ne beleže svi automobili jednaku količinu podataka. Brojka najviše zavisi od proizvođača i modela automobila, a varira i između istih automobila, zavisno od opreme. Što je automobil moderniji i ima više opreme, naročito multimedije i sigurnosne elektronike, to pamti više podataka. Generalno govoreći, 2011. godine je počela masovna elektronizacija automobila, pa automobili proizvedeni ranije beleže manje ličnih podataka.
Velika buba za prisluškivanje
Ovo istraživanje je pokazalo da moderni multimedijski sistemi nisu ništa drugo do velike bube za prisluškivanje.
Izvor: (Telegraf.rs / jutarnji.hr)
