Zagospodarićeš mojim čulima.
Tvoji prsti upleteni u moju kosu
rasplešće zlatne niti
na haljini boje ljiljana –
kada se budemo sreli
dana četrdeset prvoga.
Četrdeset dana sam hodala,
tražeći te u gradu otvorenih kapija.
Da ti budem ljubav!
Da se sretnu naše ruke u pozdravu,
usne u poljupcu a oči –
oči u pogledu.
Četrdeset dana sam hodala,
vukući haljine za sobom
tražeći mesto na kojem bih usnila.
Ono što me odvelo tebi
bile su tvoje oči i strast u njima –
vizura budućnosti zapisana na zidinama.
Hipsterski jal koji si ostavio za sobom
narastao je ponovo u retro predelima.
Zamišljala sam te pored reke
ali ti nisam odmah prišla
omeđena strahovima.
Četrdeset prvog dana sam ušla u grad,
tvoj prozor su krasile dve saksije ljiljana
– zlatnih ljiljana.
Mirisalo je nebo na mleko,
a mleko na slad u grudima.
Ispred mene – i ruke i oči i usne…
Čežnje su moje gospodari vremena
stopljene u viziji ljubavi naše
ljubavi za kojom sam čeznula.
