Imam tu čast i zadovoljstvo da Vam predstavim Musić Dragana, Starešinu izviđačkog Odreda „Čiča Janko“ iz Perleza.
Kao član izviđačke organizacije naučio je da su izviđači tim, da do cilja mogu samo zajedno, da je to organizacija koja osobe različitih karaktera i shvatanja stapa u samo jednu reč – DRUGARSTVO. Kao izviđač stekao je puno prijatelja za ceo život, doživeo neke od najlepših trenutaka u životu, naučio da bude deo tima, naučio da sasluša druge čak i kada mu nije po volji.
Naučio je da bude i drug i neko ko će svojim ponašanjem motivisati mlade ljude da za koju godinu oni brinu o najmlađima, a da on kao stariji član bude podrška za sve što budu radili i neko ko će im dati pravi savet.
Da li biste mogli da predstavite izviđačku organizaciju i njen delokrug rada mladima, a starije podsetite na vreme kada su oni bili članovi izviđačke organizacije?
Savez izviđača Srbije je dobrovoljna samostalna, nepolitička, društvena i vaspitna organizacija dece, omladine i odraslih.
Izviđaštvo u Srbiji ima tradiciju dugu više od jednog veka. Svega četiri godine nakon osnivanja Svetskog skautskog pokreta 1907. godine u Londonu, engleski general Baden Pauel, je za omladinu organizovao prvi kamp. U svojoj knjizi “ Izviđaštvo za dečake“, dao je smernice za život u prirodi i odredio i opisao cilj organizacije: vaspitanje i osposobljavanje svestrano razvijene pozitivne ličnosti. Ocem izviđaštva u Srbiji smatra se dr Miloš Đ. Popović koji je u maju 1911. godine u Beogradu osnovao prvu izviđačku četu, po ugledu na skautski pokret u Engleskoj, koji je do tada već dobio sledbenike i u drugim evropskim zemljama. Taj događaj smatra se začetkom izviđačke organizacije u Srbiji, koja se nakon toga pa sve do danas razvijala i napredovala.
Već sledeće, 1912. godine, 6. maja, u Kragujevcu je održan kongres, na kome je doneta odluka o osnivanju prve izviđačke organizacije, sa idejom da edukuje i vaspitava decu i mlade usađujući im pozitivan sistem vrednosti i da kod njih razvija svest o zdravim životnim navikama i važnosti očuvanja životne sredine. Nakon toga, izviđaštvo u Srbiji bivalo je sve popularnije i pokretu se pridruživao sve veći broj mladih. Do 1929. godine, pokret je porastao na čak 10 000 članova širom tadašnje Jugoslavije i dobio ime „Savez izvidnika Kraljevine Jugoslavije“.
Nakon Drugog svetskog rata, za vreme koga je organizacija morala privremeno prestati sa radom, tokom 1950. i 1951. godine, širom Srbije obnavljane su postojeće i stvarane nove izviđačke čete. Već 1952. godine (16. novembra) ponovo je formiran Savez, ovoga puta pod nazivom „Savez izvidnika i planinki Narodne Republike Srbije“. Godine 1959. naziv je preimenovan u „Savez izviđača Srbije“ – ime koje nosi sve do danas. Za sve to vreme izviđaštvo u Srbiji se razvijalo, okupljalo veliki broj dece i mladih i bilo prepoznato kao organizacija od velikog značaja za vaspitanje i obrazovanje dece i mladih.
Tokom nešto više od sto godina postojanja i rada Saveza održano je devet Smotri Saveza izviđača Srbije (Novi Sad, Velika Plana, Svilajnac, Lapovo i Batočina, Krupanj, Divčibare, Zrenjanin, Niš, Šabac i Bela Crkva) na kojima je učestvovalo preko 20 hiljada izviđača i planinki. Članovi su učestvovali i na velikom broju međunarodnih kampova, kao i smotri organizovanih od strane evropske i svetske izviđačke organizacije.
Šta Savez izviđača čini vrednim pažnje?
Veličina Saveza izviđača Srbije ne ogleda se samo u broju članova, već se broji milionima dana provedenih na izletima, taborima, zimovanjima, milionima sati posvećenih društveno korisnim i volonterskim aktivnostima, svakodnevnim sprovođenjem programa, vaspitavanjem dece i mladih kako bi postali korisni građani i vredni ljudi. Na šumskim školama obučeno je preko 5 hiljada izviđačkih vođa, a kroz organizaciju je do sada prošlo oko 2 miliona mladih ljudi od kojih je većina stasala u samosvesne i društveno aktivne građane, koji preuzimaju inicijativu i aktivno se uključuju u rad svojih zajednica, radeći na njihovom razvijanju i unapređivanju.
Kada je osnovan odred izviđača „Čiča Janko“ iz Perleza?
Odred izviđača „ ČIČA JANKO„ iz Perleza je osnovan 17.marta 1957.god. osnivač i prvi starešina je bio Mijatov Zlatomir, zvani Bata. Od tada do današnjeg dana odred je radio bez prekida u kontinutetu 61.god. U zadnjih deset godina mi smo jedini odred u Srednjebanatskom Okrugu. Zato smo pokrenuli inicijativu i započeli rad sa poletaracima u Farkaždinu 2015, Ečki 2016, i od ove godine u Idvoru .
Kako danas izgledaju izviđačke uniforme u odnosu na nekadašnje? Zašto se razlikuju marame?
Danas su izviđačke košulje tamno zelene, a nekad su bile sivo maslinaste, tj vojničke. A za brđane košulje su sada, boje peska. Marame su različite jer svaki odred ima svoju boju marame i šaru na njoj. Mogu i da u okviru Odreda marame budu različite, poletarci, mlađi izviđači i brđani.
U kojim sve veštinama postoje izviđačka takmičenja i kojih sve rangova?
Najmlađi članovi naše organizacije od 7 do 11 god. se ogledaju u poligonima spretnosti, poznavanju putnim znacima, vezivanju čvorova, poznavanju izviđačke organizacije, dešifrovanju poruka, paljenju vatre i dr. disciplina. Mlađi izviđači (11 do 15 god) i stariji (15 do 18 god) se nadmeću u topografiji, rešavanju zadataka na topografskoj karti, kretanju pomoću karte i busole, crtanju topografskih crteža (skica, kroki, skica dela puta, prolazak kroz minsko polje). U slanju poruke signalizacijom pomoću semafora i Morzeove azbuke, brzom podizanju i spuštanju šatora, spremanju večere i konačišta, kulturnom zabavnom programu uz logorsku vatru, pružanju prve pomoći. Postoji i Olimpijada za mlađe i starije izviđače koja se ogleda u fizičkoj spretnosti. Postoje Pokrajinska, Savezna kao i Međunarodna takmičenja.
Koliko godina ste izviđač i kako je tekao Vaš put u samoj organizaciji?
Član sam od 1973. god, u prevodu 45 god. Postao sam poletarac te daleke 1973. kao učenik trećeg razreda, da bi od petog razreda bio mlađi izviđač i sa svojom ekipom učestovao na regionalnim, opštinskim i pokrajinskim takmičenjima. Nakon nekoliko godina putovanja i takmičenja, ekipa se razilazi zbog daljeg školovanja ostalih članova. Tada nastavljam sam da radim i pripremam mlađe članove za predstojeća takmičenja u orijentaciji i topografiji. Zbog služenja vojnog roka 1983/84 nisam bio aktivan, da bi od oktobra ’84 nakon povratka iz JNA postao načelnik Odreda, pored mlađih izviđača preuzimam rad i sa poletarcima, sa kojima i danas radim. Na godišnjoj tridesetoj jubilarnoj skupštini(1987.god), izabran sam za starešinu Odreda, ovu funkciju obavljam punih 31. god bez prestanka.
Danas, četrdesetak godina kasnije, ja sam na toj poziciji da brinem o deci. Nekada sam jako interesantan, nekada neko ko zanoveta previše, ali pre svega ja sam neko ko je sa njima proveo i provodi najlepši deo svoje i njihove mladosti.
Koliko članova broji izviđački odred Čiča Janko- Perlez? I gde ste se poslednjih godina takmičili?
Odred trenutno broji oko 70 članova u kategoriji poletaraca i mlađih izviđača. Sastavljeni iz 4 čete Perlez, Farkaždin, Ečka i Idvor. Protekle tri godine imali smo preko 35 takmičenja, i nije bilo takmičenja a da smo došli bez pehara tj. bez plasmana, time su naši članovi dokazali da uspesi nisu slučajni i povremeni i da su dostojno predstavljali Odred i dali sve od sebe. Odred je putovao i takmičio se u Nišu, Osjeku, Šidu, Kikindi, Subotici, Čurugu, Temerinu, Beogradu, Novom Sadu, Bečeju, Sremskim Karlovcima, Starčevu, Sremskoj Kamenici, Mramorku, Temerinu, Bg-Voždovcu.
Zašto je važno biti izviđač?
Programom su obuhvaćene ne samo veštine koje ističu pojedinca, već i koje neguju timski rad koji je u savremenom društvu od izuzetnog značaja. Pored toga, kroz članstvo u izviđačkoj organizaciji deca i mladi stiču veštine koje, kada za to dođe vreme, podstiču njihovo puno angažovanje na radnom mestu, tj. deca i mladi stiču između ostalog veštine rada u multikulturalnom društvu, komunikacione i prezentacione, organizacione veštine.
Ponosni smo što kod pojedinaca razvijamo vrednosti poput odgovornosti prema sebi i drugima, ljubav prema prirodi, vaspitanje, razvoj i stalno obrazovanje, ali i vrednostima koje neguje izviđaštvo kao pokret i Savez izviđača Srbije kao organizacija, doborovoljnost, integritet, poštovanje i tolerancija, briga, vrednovanje i saradnja. Mladost koja je energija svakog drustva, svakako naš je ponos.
Vaspitanje dece i omladine je nemerljivo iskustvo. Vaspitavajući decu kroz sistem rada u malim grupama, vršnjačku edukaciju i učenje kroz rad i mi sami se nadograđujemo, tako da je krajnji rezultat omasovljenje organizacije u kojoj odrastaju zdravi ljudi, koji kao ostvareni pojedinci stvaraju bolji svet!
Najteže je bilo doći do medija, a samim tim i do većeg broja ljudi kojima bi mogli da predstavimo Program naše organizacije i da na trenutak objasnimo “šta to izviđači izviđaju” .
Razlika između izviđača i Skauta?
Organizacija koju mi zovemo izviđači, a ceo svet Skautima. Organizacija je stara i kod nas a i u svetu. Ime su joj promenili neki svesni elementi. Organizacija je veoma dobra sa dobrim namerama i treba joj pomoći da se proširi sa svojim osnovnim načelom – boravkom u prirodi. Skauti nemaju toliko takmičenja u orijentaciji kao kod nas, više se zasnivaju na izletima, kampovima i smotrama. Imaju uniforme, marame i kačkete svojih saveza.
Šta biste poručili čitaocima Pokazivača, mladima ali i onima koji su ostali večno mladi u srcu?
Rađamo se, živimo i na kraju umiremo. Bitno je da u toku svog života radimo ono što volimo, imamo ljude kojima značimo i koji nam znače, budemo ponosni na to što jesmo i na to što radimo.
Priredila: Helena Himel
.
