Agresivno ponašanje moze biti oblik „nespretnog uspostavljanja kontakta“, može da predstavlja apel kako bi se na taj način dobilo više pažnje; takođe, iza agresivnog ponašanja može stajati jednostavna provokacija. Agresija deteta može biti izraz bespomoćnosti deteta ili služiti brutalnom sprovođenju vlastitih interesa. U nekim slučajevima agresivnim ponašanjem deca žele dobiti identitet i razviti svest o sebi. Koliko god da su uzroci agresije u pojedinačnim slučajevima raznoliki, toliko su posledice jednoznačne: Agresivno ponašanje kod dece dugoročno dovodi do ograničavanja u ponasanju i time do smanjenja sposobnosti nenasilnog rešavanja konflikta.
Agresivno ponašanje dece često upozorava na krizu socijalnog okruženja. Iako se u određenim socijalnim uslovima (na primer zlostavljanje i zanemarivanje deteta u porodici i društvu) opaža više agresivnog oblika ponašanja, uslovi dečije agresije su raznoliki.
Oblici ispoljavanja agresivnog ponašanja zavise od uzrasta deteta. Već kod novorođene dece možemo da vidimo neke gnevne oblike ponašanja koji u daljem razvoju tog deteta mogu biti povezani sa agresivnim ponašanjem. Najčešće se agresivni oblici ponašanja ispoljavaju u predškolskom dobu a najteži oblici agresivnog ponašanja u adolescenciji i mladalačkom dobu.
Izražavanje agresivnog ponašnja je različito i možemo ga razlikovati kao prkosno ponašanje i kao poremećaj ponašanja.
Prkosno ponašanje podrazumeva da se dete:
Često razbesni,
Često svađa sa odraslima,
Često se aktivno suprostavlja ili odbija da se pokori zahtevima ili pravilima odraslih,
Često namerno ometa druge,
Često okrivljuje druge za sopstvene greške i za sopstveno ponašanje,
Često se brzo uzruja i osetljivo je na postupke drugih,
Često se ljuti i srdi.
Često je zlobno i osvetoljubivo.
Poremećaj ponašanja podrazumeva da dete:
Često tiraniše, preti ili zastrašuje druge,
Često inicira tuče,
Upotrebljava oružje koje može uzrokovati ozbiljnu telesnu povredu kao što su batine, cigle, razbijene flaše, nož i slično što je detetu dostupno.
Fizički je okrutno prema ljudima
Muči životinje,
Krade uz suočavanje sa žrtvom ( npr. napadne i preti, krade iz torba, učestvuje u oružanim pljačakama (ako je adolescent)
Prisiljava druge na seksualnu aktivnost.
Kod poremećaja ponašanja pre dijagnostikovanja je potrebno uzeti u obzir aspekte: agresivno ponašanje usmereno ka ljudima i životinjama, uništavanje imovine, prevare ili krađe, teško kršenje pravila,u period od 12 meseci moraju se pojaviti najmanje tri a poslednjih šest meseci najmanje jedan od 15 simptoma.
Recenzije:
Petermann, F., Petermann, U., (2005). Training mit aggressive Kindern
American Psychiatric Association. Dijagnostic and statistical manual of mental disorders. 4th ed. Washington, DC: American Psychiatric Association, 1994.
Autor teksta: Mirjana Markovic, dipl.psiholog
