Pre nekoliko dana jedna voditeljka reče gošći koleginici :“Zar se ne plašiš da rodiš dete? Kako ćeš U
ovakvoj našoj Srbiji ( na ove reči sam posebno alergična) da čuvaš troje dece? Nemamo mi para za
troje dece?“
Pomislila sam prvo da je mislila da pita, da li se plaši da li će trudnoću izneti do kraja, da li će dete
biti zdravo, a ona KOLIKO ĆE TO DA KOŠTA?
Sećam se pre dvadesetak godina svi smo se čudili pričama u kojima neki stranci pre nego odluče da
prave dete izračunaju koliko će da ih košta dete, pa onda kupe Mercedes – jer je jeftiniji.
Eto stigli smo i te razvijene države i odavno smo u Evropi po stvarima koje po mom mišljenju nisu za
pohvalu. Ali svako ima prava da misli kako želi.
Zar čovek nije čudo prirode, a dete najdragocenije blago. Zato je imati dete privilegija. Pitajte one
koji ne mogu da imaju decu, šta misle o tome!
Meni je žao što nisam iz zdravstvenih razloga mogla da rodim treće dete i nisam ih rađala za državu
ni za sebe, nego za njih (osim da neko vreme uživam u njihovom odrastanju) Tako da nisam ni od
dece ni od države ništa očekivala.
Ta privilegija traži žrtvu, ali najlepšu.
Inače ta voditeljka svake godine dva puta letuje u inostranstvu, mesečno ide negde kod nas na
planinu, da se malo "odmori", vozi skupa kola ima luksuzan stan a samo jedno dete (čitam ponekad
Helo i Srori pa vidim). Pitam se šta joj još treba? Sa čim bi bila zadovoljna? Ima li kraja potrebama?
Mislim da NAM POD HITNO TREBA CENZURA, za televiziju, da paze šta će da nam prikazuju i šta
će ko da priča.
Više dece imaju siromašniji, ali mi smo postali sebični (pogledajte oko sebe, po kući, koliko
bespotrebnih stvari imamo) i zarazili se kukanjem na državu – a mi smo država i da svako po malo
može da doprinese da u OVOJ NAŠOJ SRBIJI bude bolje.
Natalitet ne diže država, već ljubav i želja i LEPE emisije poput „VREME JE ZA BEBE“.
Eto ja pre dva dana poslah sliku mog unuka jednoj dragoj osobi koja završava fakultet i ona reče: „Toliko je sladak da sam i ja odmah poželela da rodim jednu takvu bebu“.
