Dostojevski:“…ljudi koji su ceo vek proživeli, a sebe u sebi nisu našli..“
Generacijo moja!
Omeđena geografijom,
roditeljima, gradom,
državom koja je
umrla više puta
i vaskrsla iz pepela
ratnog i krvavog.
Životni put onakav
kakav TREBA da bude,
sve po propisima
i bez iskakanja
iz ustaljenog reda,
jer tako TREBA –
to je put do neba!
Uljuljkivani nadom
u bolje sutra,
zatvarali smo oči,
ućutkivali savest,
pristajali na klimoglavce,
prodavce magle i parola.
I šta sada kad
razrušeno sve je?!
Smena generacija neizbežna,
a mi – skrajnuti „mastodonti“.
Tražimo sebe u sebi,
nenavikli na tokove nove,
gde nema duše, već samo love!
Nesnađeni, vremenom zgaženi.
Ratovima ubijani, a živi…
Opljačkani, proterani,bedni,
zbog stvarnosti zgroženi.
Tražimo sebe u sebi,
dok ne doživimo
„slobodu od samih sebe“,
u truleži smrti-poraženi!
