Od pozorišnih festivala izdvajaju se: 25. Medunarodni festival malih scena, od 4. do 11. maja u Rijeci, 54. pozorišni festival Joakim Vujić, od 7. do 14. maja u Novom Pazaru, 11. međunarodni festival TES(Z)T, od 20. do 27. maja u Temišvaru i 63. Sterijino pozorje, od 26. maja do 3. juna u Novom Sadu.
Beogradske premijere:
09. Maj: SMRT FAŠIZMU: O RIBARIMA I SLOBODI, Atelje 212 (Reflektor teatar)
11. Maj: POD MLEČNOM ŠUMOM, Le Studio
15. Maj: ŠUPLJI KAMEN, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Aleksandar Popović
19. Maj: HAZARSKI REČNIK – LOVCI NA SNOVE (savremena plesna predstava), Narodno Pozorište, Velika scena
21. Maj: PELIKAN, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Kult
24. Maj: HAZARSKI REČNIK – LOVCI NA SNOVE (savremena plesna predstava), Opera i teatarMadlenijanum, Velika scena
24. Maj: SVINJA, Akademija 28
25. Maj: BOLIVUD, Narodno pozorište, scena Raša Plaović
Beogradska gostovanja:
05. Maj: ANTIGONA, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena (Gostuje FDU)
06. Maj: MALOGRAĐANSKA SVADBA, Narodno Pozorište, scena Rađa Plaović (Gostuje pozorište Stevan Sremac iz Crvenke)
09. Maj: MIGRANTI ŽELE BATAJNICU, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostuje FDU)
18. Maj: SVE O ŽENAMA, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković (Gostuje NP Prijedor)
24. Maj: DANTONOVA SMRT, Atelje 212, scena Mira Trailović (Gostuje MGL Ljubljana)
24. Maj: VIKTOR ILI DECA NA VLASTI, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostuje NP SterijaVršac)
31. Maj: LJUDI OD VOSKA, Jugoslovensko dramsko pozorište, scena Ljuba Tadić (Gostuje HNK Zagreb)
31. Maj: KAKO MISLIŠ MENE NEMA? Atelje 212, scena Mira Trailović (Gostuje teatar Egzit Zagreb)
31. Maj: BANOVIĆ STRAHINJA, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostuje NP Priština i Šabačko pozorište)
Predstava meseca (u najavi):
Igraju: Goran Grgić, Ana Begić, Ksenija Marinković, Ivan Joncić, Slavko Juraga, Luka Dragić, Siniša Popović, Bojan Navojec, Ivan Glovatski, Milan Pleština, Silvio Vovk, Kristijan Potočki, Alen Šalinović, Alma Prica, Damir Markovina, Vanja Matujec, Iva Mihalić, Katija Zubčić, Barbara Vicković, Olga Pakalović, Ivana Boban i Dora Lipovčan
SMRT FAŠIZMU: O RIBARIMA I SLOBODI, Atelje 212 (Reflektor teatar i ko-producenti: UK Parobrod, Beograd; FIAT, Podgorica; Firchie Think Thank Studio, Novi Sad, AKUD Ivo Lola Ribar, Beograd i Mokrin House, Mokrin) u 20.30h
Koncept, režija i dramaturgija: Milena Bogavac
Ko-autori i izvođači: Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović, Nikola Živanović
Originalna muzika: Dragoljub Đuričić, Scenski pokret i koreografija: Andreja Kulešević, Kostim: Ivana Nestorović, Video: Ivan Stojiljković, Dizajn svetla: Arijan Igić, Dizajn zvuka: Jovan Bulat
SMRT FAŠIZMU: dokumentarna predstava o sećanju na Iva Lolu i porodicu Ribar je nova produkcija nezavisne, omladinske trupe Reflektor teatar.Istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, verenici Slobodi Trajković, ali i čitavoj generaciji mladih ljudi koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma, autori predstave žele da, pre svega, kažu nešto o svojoj generaciji; sebi; današnjim herojima i idealima u koje veruju. O tome kako oni razumeju borbu protiv fašizma danas i tome šta priča o porodici Ribar, znači njima lično; u savremenom političkom trenutku obeleženom istorijskim revizonizmom i jačanjem nacionalističkih struja, u region ali i u čitavoj Evropi.
ŠUPLJI KAMEN, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Aleksandar Popović u 20h Nikolaj Koljada
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Igraju: Rada Đuričin, Branka Petrić, Ljiljana Stjepanović i Milan Lane Gutović
Scenografija: Ivana Vasić, Kostimografija: Ivana Vasić, Scenski pokret: Anđelija Todorović
HAZARSKI REČNIK – LOVCI NA SNOVE (savremena plesna predstava), Narodno Pozorište i Opera i teatar Madlenijanum u 19.30h
prema motivima romana Milorada Pavića
Režija i dramaturgija: Livija Pandur
Koreografija: Ronald Savković, Kompozitor: Miroslav Bako, Scenografija: Sven Jonke / NUMEN, Kostimografija:Angelina Atlagić, Dizajn svetla: Jaša Koceli
U pokrajini dubine mora i beskonačnosti neba otkrivamo enciklopedijske jedinice romana Milorada Pavića Hazarski rečnik, koje oslikavaju put lovaca na snove, njihovo uranjanje u tudje i vlastite svetove snova i snovidjenja. Hazari, skupljači snova, bele i crne ptice u pokrajinama ljubavi, brzih i sporih ogledala hazarske princeze Ateh, grade svoju distopijsku azbuku. Kroz uvežbavanje lepote uranjaju u lavirint prošlosti i budućnosti, nikad ne znajući u koji komad vremena će da padne njihova misao. Danas Hazara više nema, ili za njih ne znamo, rasuli su se po svetu kao hiljade i hiljade beskućnika, tražeći svoj izgubljeni dom, svoj izgubljeni jezik. Pravu tajnu još nismo otkrili, jer povratak iz najdubljeg sna, gde, kako kaže Pavić, leži bog, znaju samo oni, koji su bili dosta duboko. Livija Pandur
PELIKAN, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Kult u 20h
August Strindberg
Režija: Jovana Krstić
Uloge: Eliza: Mihaela Stamenković, Gerda: Sofija Mijatović, Frederik: Đorđe Živadinović Grgur, Aksel: Jovan Belobrković, Margret: Jovana Krstić
Dramaturg: Ognjen Obradović, Kostimograf: Petra Fotez, Dizajn zvuka i muzike: Jana Vuković, Vizuelne projekcije:Danilo Ćetković, Scenski pokret: Vera Obradović
SVINJA, Akademija 28 u 20h
autorski projekat Maje Pelević
Džordž Bušner
Uloge: Matej Puc, Jure Henigman, Tjaša Železnik, Potočnik Vrhovnik / Nina Rakovec, Filip Samobor, Gregor Gruden, Korbar Žlajpah, Milan Štefe
Režija: Darko Cvijetić
Svet morona je nepromenjiv / glupost je neuništiva Viktor DETE koje shvata da nema mesta za detinjstvo raskrinkava svet odraslih. Licemernom igrom raskrinkava taj svet odraslih u kome shvata da je glupost neuništiva. Odrasli se sa tom činjenicom nose, ali on ne. Ljudi imaju pravo biti glupi, to se ne može ukinuti dekretom. Osim toga ima gorih stvari: egoizam, zloba, sadizam…. To uopšte ne znači da na svetu ne postoje pametni ljudi, dobre ideje, genijalna dela, zdrave stvari. Postoje naravno, ali kad je glupost u pitanju, to je koren koji se teško čupa. Aleksandar Švabić
Uloge: Zoran Ćosić, Dimitrije Ilić i Rade Ćosić
Adaptacija je urađena na osnovu dramskog komada Hindus hoće u Bronks poznatog holivudskog dramaturga i scenariste Izraela Horovica koji je, u njegovoj režiji, praizveden na Brodveju pre pola veka. Iako su istorijske, socijalne i političke okolnosti originalnog i adaptiranog teksta u svakom pogledu različite, on je veoma aktuelan i u današnjem trenutku, a tema je univerzalna: Ko je i kakav je svako od nas kada se zavesa spusti i maske padnu? U savremenoj adaptaciji, tekst je u značajnoj meri prilagođen ovdašnjem podneblju i karakterima kobnog susreta u pustoj noći na železničkoj stanici. Dramska podela je izvedena na tri glavna lika, a u tekst je uneto dosta duhovitih režijskih elemenata. Realni kostimi, mračna scenografija i adaptirana muzika Novaka Aškovića su osnova za pozorišnu priču o ljudskim karakterima smeštenim u izolovano mesto u kojem sudbinski ne postoji ni tračak nade u dolazak moralnog ili fizičkog spasenja. Susret i splet okolnosti koji ih povezuje te kobne noći su nešto što će definitivno odrediti njihove dalje životne puteve…
Otmica žene često prethodi ratničkim sukobima i bitkama. Otmica Lepe Jelene zahteva Menelajevu osvetu i tako otpočinje Trojanski rat. Postoji neka logika da uoči velikih sukoba dolazi do kobnih otmica i pljački, koje pojačavaju mržnju i žeđ za osvetom. Drama „Banović Strahinja“ se događa u predvečerje Kosovskog boja. Važnost događaja proisticala je iz procene da je u njemu sve bilo na kocki: opstanak, život i smrt, trajanje balkanskih naroda. Ta slika jednog moćnog carstva koje ima da se sruši, sa dilemom koju Borislav Mihajlović u tom raspadanju hoće da obelodani, zvuči u njegovoj viziji kao upozorenje kome on posuđuje sav retorski žar. Pozorište ima obavezu da oduži dug tradiciji i da osveštane vrednosti ponovo ispita i sagleda sa svešću, razumevanjem i maštom modernog čoveka. Nebojša Bradić
