Da li duhovnost podrazumeva dugu sedu bradu, asketski život u ćeliji, odricanje od svega ovozemaljskog? To je pitanje koje muči mnoge a često je i stvar predrasuda koje su i meni pravile, više simpatične situacije nego problematične.
U moj centar ušla je ženska osoba. Sela je preko puta mene, pritom okrenuvši glavu kao da želi da mi da do znanja da sam suvišan. Sačekao sam par trenutaka a onda sam joj se ponovo obratio:
Dobar dan još jednom, kako vam mogu pomoći?
Vi, nikako. Čekam gospodina Ilića.
Ja sam gospodin Ilić.
Možda se nismo razumeli, tražim gospodina Žarka Ilića, to je pretpostavljam vaš otac ili..
Ne gospođo, sa mnom ste se čuli, ja sam Žarko Ilić. Kod mene ste došli.
Takvo razočaranje u pogledu nisam video nikada do tada. Kasnije, nakon što je upoznala onog Žarka koga je i htela, rekla mi je da je pomislila da sam neki klinac koji se sa njom samo šegači, i da je očekivala starijeg čoveka, staloženog, tihog glasa i obučenog u belo. A, kako je rekla, ja sam joj više ličio na disk-džokeja.
Danas, kada je čovekova frekvencija daleko viša nego u vreme biblijskih svetaca, nije jednostavno da se u isto vreme bude i svetac i čovek savremenog doba. Nije nam neophodno, zarad duhovnosti, da živimo u pećini na planini, već biti tu u svetu koji je oko nas. Zen vrt je uvek poželjan ako ne u nekom uglu stana, onda barem u srcu i duši.
Često me ljudi pitaju za moje godine. Mnogi ne veruju da sam završio sve škole za koje znaju ili se makar pitaju kada sam stigao da ih sve završim u tako kratkom roku. Jedna simpatična situacija mi se desila sa gospođom koja je valjda želeći da me uvredi rekla:
Sunce, kada si ti stigao da završiš sve te škole.
Gospođo, stariji sam od vas godinu dana.– bio je moj odgovor, a sudeći po njenom izrazu shvatila je to kao uvredu.
Naš rad govori o nama samima. Scenografija je samo za one koji nemaju suštinu!
Izgledamo onako kako se osećamo a ne koliko godina imamo.
Ne posmatrajte godine kao prepreke već kao nivoe. Ja sam na 43. nivo, to lepo zvuči:)
Takođe jedan od velikih problema sa kojim sam se susretao, vodeći druge na njihovom putu samorazvoja, je da često na samom kraju shvate da nisu spremni da upoznaju svoje novo ja. Velika zabluda je da ukoliko krenete da radite na sebi, da ćete po pravili biti drugačiji od svoje okoline a samim tim i lošiji. Pošto biti drugačiji obavezno znači biti lošiji.
To su česte predrasude koje prate one koji krenu ka svom duhovnom napretku.
Poznanik mi je jednom rekao: Hajde sa nama u provod, prestani da vežbaš za zagrobni život, imaćeš vremena, to je za penziju, sada živi.
A kada dođemo u penziju ja ću njemu reći: Ja nisam loše volje zbog male penzije kao ti, jer sam pored te zaradio još jednu, duhovnu penziju a ona je mnogo veća od svega što ti znaš i vrednija od svega šta ti imaš.
Jedan drugi me je pitao: Kako ja da radim pošteno i ispravno, kada su svi oko mene nepošteni. Njima ide dobro, pa prema tome ja mora da ću biti osuđen na propast?
Kratki su dometi i brzo se potroše plodovi nepoštenog rada jer su oni po prirodi destruktivni. Ispravnost sporo daje plodove ali je zato njihova slast veća a dugovečnost sigurnija.
Svi moji prijatelji mnogo piju, od kada sam počeo da pijem manje, više nisam poželjan u društvi, samo im kvarim zabavu, dosadan sam im. – rekao mi je treći poznanik.
Ne obaziri se na druge, sledi svoj put zbog sebe a ne zbog drugih. Ne ljuti se na njih, ne znaju šta rade. A kada budu shvatili da si ti stabilan, pošto radiš na svojoj čvrstini, polako će početi da dolaze kod tebe i da traže utočište, jer su zapravo nesrećni u ludilu koje misle da je „življenje života“. Ti ćeš tada postati potpora svima njima, onda ćeš ti biti u prednosti i onaj koji je poželjan svuda, ali tada se ne gordi, već im pomozi. Trenutno nisi ništa gori od njih, u najgorem slučaju si isti kao i oni, ali kada se stvari promene ti ćeš biti taj koji je uzvišen .– odgovorio sam iz sopstvenog iskustva.
Budite to šta ste, radite na sebi najbolje što umete, prihvatite sebe i okolnosti onakvima kakve su vam date, a da su najbolje po vas shvatićete vrlo brzo.
Izvor: zarkoilic.com
