spot_img

Priča o istraživanjima Džejmsa Hekmana – prednosti obrazovanja u ranom detinjstvu

Hekman – Ukoliko postoji jasna i ciljna investicija u programima ranog obrazovanja dece, od nje će imati velike koristi najpre deca, ali i šira duštvena zajednica.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Čikagu Džejms Hekman stručnjak je za ekonomiju ljudskog razvoja i dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju. U saradnji sa stručnjacima iz oblasti psihologije, sociologije, neuronaučnicima i statističarima, objavio je obiman i revolucionaran rad o prednostima obrazovanja u ranom detinjstvu.

Sagledan u celini, rad pokazuje da kvalitetan razvoj u ranom detinjstvu snažno utiče kasnije na:

  • zdravstvene,
  • društveno-emocionalne i
  • ekonomske ishode, kako za pojedica tako i za društvo u celini.

Hekman jasno ističe da svakom detetu treba kvalitetno obrazovanje u detinjstvu. Ono ne sme da zavisi od toga da li dete potiče iz siromašne porodice ili porodice koja se tretira kao bogata.

U ovom radu pokazaćemo neke od ishoda kao rezultat Hekmanovih istraživanja, koji su se pokazali kao najefikasniji u oblasti obrazovanju u ranom detinjstvu.

Uticaj kvalitetnog obrazovanja u ranom detinjstvu na kasnije zdravstvene ishode

Pođimo najpre od pozitivnih ishoda koje kvalitetni programi obrazovanja u ranom detinjstvu imaju na kasnije zdravlje. U tom pogledu Hekmanovo istraživanje upućuje nas na nove analize predškolskog programa <a href=“https: heckmanequation.org=““ resource=““ research-summary-abecedarian-health=““ „=““>Abecedarian.</a href=“https:>

Studija je pratila dva segmenta: od rođenja deteta do njegove pete godine (predškolski period) i od šeste do osme godine (školski period). Takođe je sadržala i zdravstvene komponente i one koje se bave ishranom. Deca su u centru u kome su vršena istraživanja imala dva obroka i popodnevnu užinu, a ponuđeni su im i periodični i dnevni medicinski pregledi.

Rezultati ove studije prikupljeni u biomedicinske svrhe pokazuju potencijal za učenje u ranim programima o sprečavanju određenih bolesti koji automatski promovišu zdravlje u srednjem dobu. Koji su to pozitivni efekti učenja o zdravlju i intervencijama u ranom detinjstvu na kasniji period života i zdravlje odraslih koje Hekman ističe? To su:

– Novi način sprečavanja hroničnih bolesti kao što su hipertenzija, srčana oboljenja, dijabetes i gojaznost. Bolesti koje se ne prenose, poput hipertenzije, srčanih oboljenja, dijabetesa odgovorne su za skoro dve trećine smrti u svetu i tokom njihovog lečenja čine veliki trošak zdravstvenom sistemu. Dokazi dobijeni putem istraživanja pokazali su da su ove bolesti dobile one odrasle osobe koje su u ranom periodu detinjstva doživele neke nepovoljne uslove – biološke ili socijalno-emocionalne. Ova studija sugeriše na to da dinamičko oblikovanje procesa ljudskog razvoja, od rođenja do pete godine deteta, treba pažljivo uzeti u obzir u skupu prevencija hroničnih bolesti.

– Kvalitet ranog detinjstva poboljšava fizičko zdravlje odraslih. Pozitivna iskustva iz ranog detinjstva dovela su do boljeg fizičkog zdravlja u srednjim godinama – naročito u indeksu niže telesne mase i preovlađivanju gojaznosti. Prevenciju gojaznosti kroz razvoj u ranom detinjstvu ne treba potcenjivati, jer ljudi koji su u tridesetim godinama imali visoku telesnu masu, u ranom detinjstvu u prvih pet godina života bili su normalne težine za taj uzrast.

– Kvalitet ranog detinjstva povećava zdravo ponašanje. Životni stil igra važnu ulogu u prevenciji i kontroli hroničnih bolesti. Dokazi sugerišu da kvalitet ranog detinjstva utiče na zdravije ponašanje u životnom stilu.

Kao zaključke ove studije Hekman ističe:

  • Kvalitetni programi za razvoj dece u ranom detinjstvu mogu i treba da se koriste za prevenciju hroničnih bolesti odraslih.
  • Kvalitet razvoja ranog detinjstva sastavni je deo reforme zdravstvene zaštite.
  • Kvalitetni programi za rano detinjstvo započinju efikasnom perinatalnom brigom za majke i počinju rođenjem deteta.
  • Potrebno je integrisati učenje o zdravlju i ishrani u programima ranog detinjstva. Rano zdravlje je od ključnog značaja za ishod zdravlja kasnijeg srednjeg doba.

Uticaj kvalitetnog obrazovanja u ranom detinjstvu na kasnije društveno-emocionalne i ekonomske ishode

Ustudiji ABC/CARE: Elementi kvalitetnih ranih dječjih programa koji daju kvalitetne rezultate, profesor Hekman razmatra elemente programa Carolina Abecedarian Project za razvoj dece u Severnoj Karolini. Program je obuhvatao brigu od rođenja deteta do napunjenih pet godina života. Hekman smatra da nije moguće izdvojiti neku komponentu kao pojedinačnu koja je posebno uticala na rano obrazovanje dece, ali je zato moguće izdvojiti zajednički set elemenata programa koji pokazuju saradnju između istraživača i onih koji su zaduženi za kreiranje državne politike, koji daju najbolje rezultate za decu i za one koji ulažu u njihov razvoj. To predstavlja sledeće:

  1. Briga od samog rođenja deteta. Roditelji su decu, staru već osam nedelja, dobrovoljno upisali u vrtić i ušli u program. Sve dok njihova deca nisu pošla u vrtić omogućavali su im da izgrade veštine i pripreme ih za veći uspeh u školi i ,na kraju, u životu.
  2. Pružanje kontinuirane zaštite. Program je obuhvatao puno radno vreme i bio je jako intenzivan. Briga o deci se u centru vršila osam do devet sati dnevno, pet dana u nedelji, 50 nedelja godišnje za pet godina.
  3. Angažovanje roditelja. Roditelji imaju veoma važnu ulogu u razvijanju veština i sposobnosti kod dece. Stoga je program i njima pružio obrazovanje koje utiče na izgradnju i podizanje svesti o značaju porodičnog života, kojim će najviše doprineti uspehu svoje dece.
  4. Ulaganje sredstava u zdravlje. Doktor i dve medicinske sestre su svakodnevno brinuli o zdravlju dece. Deca kod kojih su otkriveni neki zdravstveni problemi upućivana su na lokalnu medicinsku negu, dok su doktor i sestra centra osiguravali zdravstvenu zaštitu dece i roditelja.
  5. Isticanje važnosti ishrane. Posebno je vođena briga o deci koja su dolazila iz socijalno ugroženih porodica, jer se zna da dete ima smanjenu sposobnost da uči ukoliko je gladno. Dok su deca bila u centru, njima su bili obezbeđeni hrana i grickalice.
  6. Razvijanje čitavog spektra veština. Pažnja je posebno posvećena unapređivanju programa ranog učenja, sa naglaskom na sveobuhvatni pristup svim veštinama koje čine društveno-emocionalni i kognitivni razvoj. Jedan programski segment usmeren je na razvijanje IQ-a i pripremu za školu. Taj segment je pokazao da društvene i emocionalne veštine pokreću kognitivno postignuće koje utiče i na krajnji životni uspeh.
  7. Omogućiti roditeljima kvalitetnu brigu o deci. Pouzdana i visokokvalitetna briga o deci u ranom detinjstvu pružila je roditeljima poverenje u njihov kasniji razvoj i napredak u životu, u poslovnom pogledu, u unapređivanju u karijeri i sticanju veće zarade.
  8. Prelazak dece iz vrtića u osnovnu školu. Program je pratio napredak dece tokom prvih godina osnovnog školskog obrazovanja, pomažući deci da pređu iz vrlo negovanog i zaštićenog perioda ranog detinjstva u jedno novo okruženje gde postoji potencijalno manje pažnje i nege, kao što su državne osnovne škole.
  9. Kombinovanje visokoobučenih vaspitača sa dobro obučenim nadzornim nastavnikom. ABC/CARE program je razvijan, nadgledan i implementiran od strane rukovodilaca koji se brinu o ranom obrazovanju dece i profesionalaca koji su vršili i obuku nastavnog osoblja o tome kako da se približe deci, kako da se sa decom identifikuju, grade odnos putem empatije, prate njihov napredak i stvaraju uslove za stalno poboljšanje.

U studiji Četiri velike koristi od ulaganja u rani razvoj deteta, Hekman ukazuje na to da kvalitetni programi ranog razvoja i obrazovanja dece sa ograničenim sposobnostima mogu podsticati i razviti vredne veštine dece, ojačati radnu snagu, a samim tim doprineti i državi time što će ojačati ekonomiju i smanjiti socijalnu potrošnju. Evo kako:

  1. Mogu sprečiti prazninu postignuća. Razlike u znanju i sposobnostima između dece iz ugroženih sredina i njihovih vršnjaka koji imaju predrasude prema takvoj deci razvijaju se još pre polaska u vrtić i imaju tendenciju da traju tokom celog života, te ih je teško i prekinuti. Kontrolisan pristup kognitivnom razvoju i razvoju društvenih veština kroz ulaganje u kvalitetne programe ranog obrazovanja je u svakom pogledu efikasniji (čak i u ekonomskom pogledu) od pokušaja da se ta praznina u kasnijem periodu života popuni ili izbriše.
  2. Mogu poboljšati zdravstvene rezultate. Istraživanja profesora Hekmana i njegovih saradnika koja su predstavljala sveobuhvatno obrazovanje, od rođenja deteta do njegove pete godine, koje uključuje redovnu ishranu, obrazovanje roditelja, zdravstvene preglede, rano učenje o ishrani i zdravlju i predškolsko obrazovanje, pokazala su dramatične dugoročne efekte ranih intervencija.
  3. Mogu povećati zaradu. Nedavna studija objavljena od strane profesora Hekmana i vrhunskih istraživača iz celog sveta otkrila je da su ekstremno ugrožena deca u Jamajci koja su učestvovala u ranim visokokvalitetnim programima povećala svoje prihode u odraslom dobu od 25%, stavljajući svoje plate uporedo sa svojim vršnjacima koji su bili više privilegovani od njih u svom ranom razvoju.
  4. Daje dolaru smisao. Stopa povraćaja državi za investiranje u kvalitetan rani razvoj dece sa posebnim sposobnostima uvećana je za 7 do 10% na godišnjem nivou, što je dokaz postignutih boljih rezultata u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskoj produktivnosti i smanjenju kriminala.

Osvrt na stanje ranog obrazovanja dece u Srbiji

Saglasno istaknutim Hekmanovim istraživanjima, rano obrazovanje može da doprinese prevazilaženju jaza između bogatih i siromašnih, jačanju zdravstvenih, društveno-emocionalnih veština kod dece. Stoga nam je jasno da se u ranom detinjstvu formira čvrst temelj za sve što sledi u kasnijem životnom dobu.

Istraživanja pokazuju da prvih pet godina u razvoju dece kriju ključ uspeha. Interakcija roditelja, dece i državnih institucija koje o svemu u celini treba da brinu u velikoj meri utiču na detetov budući kognitivni, fizički, društveno-emocionalni razvoj. Da li je potrebno stalno isticati da se u našoj državi još uvek ne poklanja toliko pažnje i značaja ranom obrazovanju dece? Da li možemo sa time da se suočimo i svim snagama utičemo da se takvo stanje promeni? Potrebno je i u našoj državi razviti jasnu strategiju i probuditi svest i uverenje o opravdanosti ranog obrazovanja dece, koje ima dalekosežne društvene i ekonomske dobiti u budućnosti.

Prema podacima Fondacije „Novak Đoković“ u Srbiji trenutno živi oko 180.000 dece uzrasta od 3 do 5 godina i nema svako dete pristup predškolskom obrazovanju. To dovodi do razočaravajućeg podatka da čak oko 90.000 dece ostaje bez mogućnosti da im se pruži rano obrazovanje. Pored porodice i kućnog okruženja u razvoju dece, pristup kvalitetnim edukativnim programima u vrtićima od velike je važnosti kako bi deca stekla osnovne drtuštveno-emocionalne, kognitivne i jezičke veštine koje su im potrebne za kasniji uspeh u školi i dalje akademsko obrazovanje, na kraju i za uspeh u životu.

Prema saopštenju za medije Svetske banke iz februara 2017. godine, Srbija se pridružila ostalim vodećim zemljama sveta koje su posvećene ranom obrazovanju dece, finansirajući određene projekte, aktivnosti, doprinoseći stvaranju uslova za bolji razvoj i uspeh dece. Potrebno je pokrenuti inicijativu i nastaviti. Stalno ulagati u izgradnju novih objekta u kojima će deci moći da se pruži kvalitetno detinjstvo i rano obrazovanje, koje će kod njih razviti socijalizaciju, ljubav prema učenju, ljubav prema drugovima i drugaricama, prema okruženju, naučiti ih novim iskustvima, samopoštovanju i samopouzdanju. A sve to uzev u celini imaće velike i značajne pozitivne ishode na celokupno društvo.

Trajni efekti, ne postepeni gubici.

Kvalitetno obrazovanje u ranom detinjstvu pruža stalno povećanje socio-emocionalnih veština. Postoji sve veće priznanje vrednosti ulaganja u kvalitetne programe ranog detinjstva. Vreme je da dokaze primenimo u praksi. Što pre krenemo na posao, verovatnije je da ćemo našu zemlju usmeriti na put ka većem prosperitetu, koji je od značaja za sve – poručuje Hekman.

Izvor: novakdjokovicfoundation.org

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.